Суд пријети деложацијом демобилисаном борцу

Одлуком Основног суда у Сокоцу демобилисани борац Војске Републике Српске Горан Тошић мора са породицом напустити стан у којем живи 23 године.

Горан је борац 1. категорије, тешко оболио у рату и тренутно чека трансплатацију срца. Живи од минималне пензије, супруга нема посао, а школује троје дјеце.

Мајка Горана Тошића двије године прије рата добила је рјешење за стан од предузећа у којем је радила 40 година. Тошићи никада нису уселили у тај стан јер се у њега уселила друга особа, нелегално. Пријератни судови пресудили су у корист Тошића, али садашњи Основни суд Соколац никада није признао ту пресуду.

Тошићи су покренули нови спор, кренули у откуп свог стана, али је Суд све стопирао. Више од 10 година Основни суд Соколац завлачи Тошиће, али су у том периоду уредно наплатили скоро хиљаду марака судских трошкова и то судском блокадом Горанове пензије.

,,Имамо све папире за стан. Тај стан се свугдје и у општини и у Пореској управи води на име Горана Тошића, али једино Суд у Сокоцу то не признаје'', каже горанова супруга Миланка док нам показује документацију за стан.

Породица Тошић, након што 1990. године није могла ући у стан који им је легално додјељен, уселила се, уз усмену сагласност тадашњих локалних власти, у стан исте квадратуре, у истој згради. Тај стан био је у власништву предузећа које је градило зграду. То предузеће више не постоји и Тошићи ту живе више од 23.године чекајући да се уселе у свој стан.

Међутим крајем прошле године извјесни Предраг Шука купио је тај стан. Од кога је купио стан и како нико не зна. Тошићи кажу да он тврди да посједује неки нотарски уговор, који они никада нису видјели. На основу тог нотарског уговора он је продао спорни стан извјесном Миланку Пантићу. Поново се у све умијешао Основни суд у Сокоцу, и експресно у року од неколико мјесеци, донио одлуку о деложацији. Да би све било још чудније у одлуци се каже да се из стана који је по њима власништво Миланка Пантића треба деложирати Предраг Шука, који никада није ни боравио у том стану.

Судски извршиоци већ два пута долазили су да деложирају Тошиће, а Суд им на све жалбе препоручује да покрену нови судски поступак.

,,Ја не могу да купим лијекова и храну за породицу а сад ми кажу да покренем нови судски поступак. То кошта 300-400 марака", истиче Горан Тошић.

У свој стан не може а из алтернативног га тјерају. Горан каже да је за све одговорна радница Основног суда у Сокоцу иначе мајка Миланка Пантића.

,,Пријетила је да ће ме истјерати из стана јер  каже има Суд у шаци. Рекао сам јој дајте ми мој стан, који ми по закону припада, па онда радите са овим шта хоћете, али она каже де ће нас истјерати на улицу'', потресено свједочи Горан.

И да није ових судских заврзлама око стана Тошићима би било тешко да живе. Имају троје дјеце, ћерке одлични студенти електротехнике и машинства, син средњошколац. Горан је у рату изгубио здравље, а добио пензију од 190 марака и 60 марака борачког додатка. Већи дио примања је кредитно оптерећен јер је то био једини начин да се исфинансирају медицински трошкови.

Горан је на листи чекања за трансплатацију срца, али каже, сумња де ће дочекати ту оперецију. Супруга Миланка, акође је остала без посла.

,,Не тражим никакву помоћ, само кров над главом мојој дјеци'', каже Миланка док њен супруг додаје: ,,Немам куд. Немам куд са дјецом. Одавде ме могу само мртвог изнијети. Ово није никаква пријетња. Нека ми врате мој стан па нека онда узму овај. Мени не требају два стана. Само хоћу своје''.

За 10-ак година повлачења по Суду Тошићи су адвокату платили преко 2 хиљаде марака, а по његовој рачуници остали су му дужни још близу 5 хиљада. Адвокат их је тужио и вјеровали или не добио пресуду пред Основним судом у Сокоцу. Тошићи немају те паре, али кажу да је спор довео до краја, да су ушли у посјед свог стана, они би се снашли, посудили и платили, овако не знају шта плаћају. Знају само да је нова деложација заказана за 2. јули ове године.

БН ТВ