Босић и Тадић на Додика и Родића

Кандидати за предсједничке номинације владајуће олигархије и опозиционог Савеза за промјене су се искристалисали.

Из тактичких разлога и једни и други чекају са објавом имена. Изненађења су увијек могућа, али, у овом тренутку, најближи номинацијама су Милорад Додик, Драгутин Родић, Младен Босић и Огњен Тадић.

Додику ће се у трци за предсједника РС супротставити Тадић, док ће Босић у битку за члана Предсједништва БиХ против Родића.

Два политичка блока су се већ искристалисала; са једне стране су СНСД, ДНС и СП и још двије мање странке, а са друге СДС, НДП, СНС и неколико малих партија.
 
Искристалисала се и матрица избора – гласачи ће се опредјељивати за и против Додика и његовог начина владања.

Једино што се није искристалисало је да ли ће ПДП нестати прије избора или ће та, сада већ комби странка, купити још пар година таворења на политичкој сцени РС.

Младен Иванић, шеф пропале Самосталне трговинске радње, знане и као ПДП, још увијек покушава уцјенама добити кандидатуру за члана Предсједништва испред Савеза за промјене.

Иванићево политичко дјеловање одувијек је било саткано од уцјена и притисака, а његово понашање данас, у вези са предсједничком кандидатуром, политичка је мизерија, која прецизно, попут магнетне резонанце, приказује сву сатрулост ПДП-овог страначког ткива.

Иванићев захтјев је нереалан, јер он већ дуго нема странку, остали су му тек патрљци. А и ти патрљци су у последњој фази распада.

Он сам, као ни било ко из те партије, нема никакву специфичну тежину на политичкој сцени РС, а срећа је за све да је ПДП-ов уцјењивачки капацитет толико миноран, да не представља никакву реалну опасност за било чија изборна хтијења. Посебно не за Савез за промјене, јер ако не могу побиједити Додика без Иванићевог девастираног СТР-а, онда не требају ни добити изборе.

Било би одлично да Иванић и његова тешко разваљена партија изађу самостално на изборе на свим нивоима. У таквој ситуацији, већ до половине августа преполовило би се ионако невелико бирачко тијело, а до половине септембра и остатак би се улио у друге странке. У самосталном изборном наступу ПДП би могао рачунати на максимално једног посланика, и то ако им се посрећи, док би у оквиру Савеза могли догурати и до три мандата у парламенту РС.

Овакво стање последица је ерозивних сила које доминирају у остацима ПДП-а  и које су сваким даном све интензивније. Последица је то дугогодишњег Иванићевог нерада на јачању партије, бјежања од рјешавања проблема, који су се до те мјере нагомилали да их има више него бирача.

Такав притисак не може издржати ни много јачи субјект од урушеног ПДП-а.

И у таквој ситуацији Иванић се обрачунава са својим критичарима, уопште не уочавајући ноторну чињеницу да се, у ствари, обрачунава са партијом.

Функционери ПДП-а, за разлику од свог шефа, потпуно су свјесни да ће странка некако играти још „ово лето“, након чега слиједи фајронт и кључ у захрђалу браву.

Преглед стања унутар ПДП-а по изборним јединицама чак и „ово лето“ чини упитним.

У регији Приједор, Иванић покушава очистити Перицу Бундала уз помоћ Ранка Смиљанића. Међутим, Смиљанић без подршке Бундала не може добити мандат. Уз то, Смиљанић није ПДП-ов, већ је ДНС-ов играч и уколико добије мандат, сигурно напушта Иванићев потонули брод и одлази код Марка Павића.

Општински одбор ПДП-а Дубица бави се мишљу да уопште не учествује на изборима, а као основни разлог наводе неуважавање перманентно добрих резултата. Иванић у ниподаштавању дубичког ПДП-а предњачи.

У регији Градишка, ПДП је напустило низ одборника, који су хиљаду чланова одвели у СДС. Мандата ту нема ни на видику, а Милан Шврака и даље се сукобљава унутар кусура, којим господари.

У изборној јединици Бањалука, ПДП је већ тешко девастиран одласком Маринка Умићевића у СНСД. Он је срушио наде да ће ПДП освојити два мандата у овој регији. Међутим, упитан им је и један преостали, јер которварошки општински одбор прелази у СНСД. У фази одласка је још неколико функционера из Бањалуке.

Иванић је молио Мирослава Малијевића (Котор Варош) да сачека са преласком у СНСД док он не добије предсједничку номинацију, а након тога нека иде гдје хоће. Заиста визионарски.

У Добоју ПДП не постоји, као ни у регији Брод. Чак ни на лименим таблама.

У Бијељини су велики сукоби у општинском одбору, док у Зворнику ПДП-а нема ни у шуту који је Дрина наплавила.

Када су у питању општине Сарајевско-романијске регије, ту је питање тренутка када ће кренути оружани сукоб између ПДП-ових „ведета“. Мржња је у толикој мјери узела маха, да не постоји начин да се ствари примире. Тешановић, Радовановић, Брчкало, Делић, Вучићевић, Ђерић... свако сваком забија нож у леђа.

Највише их је пободено у леђа Зорана Ђерића, који нема шансе да извуче мандат у тој регији, а „отковао“ му је чак и Драгиша Делић, који се приклонио Иванићу. Мандат за ПДП је и у овој регији веома упитан.

И у изборној јединици Херцеговина је „крв и нож“ између Славка Вучуревића и Александра Голијанина. На крају сукоба оба ће завршити на ледини, а њихов мандат ће без веће муке освојити Небојша Вукановић, који има своју листу. И којем треба дати сваку могућу подршку, јер је назнака промјена на политичкој сцени РС и вјесник пријеко потребне смјене генерација.

Уз све ове сукобе, трају и тешке битке за компензациони мандат (који је тек ваздух), а они који имају новца чак покушавају да га купе у странци.

Сукоби се сваким даном све више и више распламсавају, а да су ПДП-овци бар дио енергије, коју троше у
међусобним обрачунима, уложили у битку против режима, досад би га преполовили.

ПДП је странка формирана за једнократну и личну употребу. И истекао јој је рок трајања. Младен Иванић би, већ је крајње вријеме, могао сам себи наћи посао, довољно дуго су му га бирачи налазили.

Уколико би, пак, Савез за промјене пристао на Иванићеве уцјене, то би био њихов крај, јер ако себи дозволе да их распаднути субјект успије уцијенити, онда они немају никакве шансе да се ухвате у коштац са стварним и суштинским проблемима који растурају РС.

СлободанВасковицБлог