Легенда дана - Пикси!

За репрезентацију Југославије је одиграо 84 утакмице и постигао 15 голова. Дебитовао је на првенству Европе 1984. године. Предводио је национални тим на два Мундијала – у Италији 1990. и Француској 1998. године. Његов „лажњак“ против Шпанаца у Италији ФИФА је прогласила за један од 50 најлепших голова у историји првенстава света. Он је Драган Стојковић Пикси, један од најбољих фудбалера Југославије и Србије свих времена.

Фудбал 24.06.2014 | 09:54

Стојковић (49) је фудбалску каријеру започео у Радничком из Ниша а 1986. је прешао у Црвену звезду. Успешно је носио капитенску траку у том клубу а 1988. и 1989. године је проглашен за најбољег фудбалера Југославије. Након што га је Црвена звезда прогласила „петом Звездином звездом“ прешао је у Олимпик из Марсеја.

Судбина га је у финалу Купа шампиона на неколико минута поново спојила са црвено-белима. После Марсеја и Вероне, прелази у јапанску Нагоју где завршава каријеру.

На СП у Италији предводио је национални тим, по многима један од најјачих који је Југославија икада имала. Поред Стојковића, у тиму су између осталих били Хаџибегић, Сушић, Јозић, Златко Вујовић, Катанец, Савићевић, Панчев, Шабанаџовић, Просинечки, Шукер, Јарни.

После успешно преброђене прве фазе, у осмини финала је „лажњаком“ са неколико метара излудео прво Мартина Васкеза а онда и голмана Андонија Зубизарету за 1:0.

То није било довољно за четвртфинале, јер је Салинас поравнао резултат па је Пикси у продужецима прихватио лопту на 18 метара од гола и извео савршен слободан ударац за победу Југославије!

Нажалост, у четвртфиналу је Југославија испала од Аргентине на пенале, а један од трагичара био је и Стојковић.

Пикси је уз селектора Сантрача осам година касније предводио „плаве“ на Мундијалу у Француској. После тешке победе над Ираном (1:0), Стојковић је уз Станковића, Михајловића, Југовића, Мијатовића и остале играче изашао на мегдан Немцима. Стојковић је постигао други гол за вођство од 2:0 уз легендарни „колико је сати“ тренутак приликом прослављања гола.

На крају је било 2:2, а у осмини финала, Пикси се опростио од Мундијала, после чувеног промашеног пенала Мијатовића против Холанђана (2:1).

Стојковић је од малобројних фудбалера са овог поднебља који је пре двадесетак година умео да демонстрира практичну примену концепта такозване „психолошке кондиције“. Та теорија новијег датума, којом данас у пракси баратају углавном фудбалери из најјачих светских лига, базира се на менталној снази играча да и у стању потпуне физичке исцрпљености проналазе најбоља решења за тим.

Најбољи пример за то је Стојковићев „лажњак“ против Шпаније, долажење до оптималног креативног решења у тренутку изузетно слабог физичког стања.

Драган Стојковић је после играчке каријере отишао у тренерске воде, био председник нашег Савеза, а и Црвене звезде, но прави култ изградио је у Нагоји, коју је предводио најпре као фудбалер, а потом као стратег.

Иако је на крају пете деценије, чувени Пикси није заборавио да игра фудбал, што је потврдио када је, иако у улози тренера, на једној утакмици инстинктивно опалио по лопти и постигао гол са пола терена, због чега му је имејлом честитао и Мишел Платини.