Непозната судбина стотина Срба са Космета

Удружење породица киднапованих и несталих лица са Косова и Метохије још трага за 532 особе које се воде на списку несталих Комисије Владе Србије, рекла је у Сарајеву секретар Удружења Олгица Божанић.

Божанићева, која на 12. Регионалној конференцији о питању несталих лица представља три удружења породица са Косова и Метохије, наглашава да породице нису задовољне динамиком рада свих надлежних институција које се баве процесом тражења несталих у региону, а посебно на Косову и Метохији.

"Огорчени смо још од 2008. године, када је у књизи хашког тужиоца Карле дел Понте објављена информација да су наши киднаповани Срби одвођени у логоре у Албанији и кориштени за трговину органима. Тимови који су радили истрагу су се мењали, извештај Дика Мартија поново је на разматрању, а ми још ништа конкретно не знамо", рекла је Божанићева.

Она је додала да се сада овим питањем бави тим ЕУЛЕКС-а који предводи Клинт Вилијамсон, са којим су у контакту и од којег очекују објављивање извештаја.

"Обећали су да ће извештај бити објављен крајем октобра, а ми се надамо да су прикупили довољно материјала за подизање оптужница. Верујемо да ће се ово питање коначно померити са мртве тачке и да ће породице доћи до истине да ли су заиста вршени монструозни злочини над нашим најближим", рекла је Божанићева.

Породице са Косова и Метохије очекују да ће се кренути и са проверама локација у Албанији, у пределу такозване "Жуте куће", где се сумња да су сахрањивани посмртни остаци.

Она каже да се, осим за жртвама несталим након доласка Мисије УНМИК, трага и за жртвама из 1998. кодине, када су припадници такозване ОВК-а киднаповали и протеривали Србе са простора Косова и Метохије.

"Они су задржавали млађе мушкарце и жене у својим логорима, а сада се зна које су им биле намере. У извештају Дика Мартија помињу се и моја два брата. ОВК-а је у једном дану, у јулу 1998. године, из села Сретимље и Оптеруша, на подручју општине Ораховац, протерао сво српско становништво", рекла је Божанићева.

Она је навела да је тада из породице Костић одвојено 14 мушкараца, за којим су трагали до 2005. године, када је откривена масовна гробница са њиховим посмртним остацима. Делимични посмртни остаци Костића преузети су 2006. године и сахрањени на Орловачи.

"Помиње се да су годину дана након киднаповања, 23. јула 1999. године, они били довезени на одређено место одакле их је, по наређењу команданта, до места Куфс у Албанији превезао један припадник ОВК-а, о чему је и сведочио", испричала је Божанићева.

Она истиче да се сада код породица које су сахраниле посмртне остатке својих најмилијих јавља сумња шта се заправо са њима десило, односно како су убијени.
"До сада од свих надлежних немамо повратну информацију - када су они убијени и ко је то учинио. Сви ћуте, без обзира да ли су то међународни представници, мисије које су тренутно на Косову и Метохији и наше власти", навела је Божанићева.

Она је у име породица изразила огорченост због начина на који се према њима поступа, истичући да идентификација жртава не представља крај процеса, већ да треба одговарати за злочине, како се они више не би поновили.

"Циљ ове регионалне конференције јесте да имамо једнак приступ према свим несталим и да се правда задовољи, без дискриминације према националности. За сада није тако, али ми се боримо и надамо се да ћемо успети", поручила је Божанићева.