Легенда дана - Пол Гаскојн

Легенде дефинитивно нису само добри момци, а у самом врху листе оних који су на другој страни налази се Пол Гаскојн. Газа је чувен по многим стварима, али његов печат на Мондијалима није био жесток - он је ушао у легенду због суза.

Гаскојн је био миљеник у Њукаслу, Тотенхему, обожавали су га и мрзели у Риму, исто је било и у Глазгову где је на свом првом Олд Фирму дао гол Селтику, играо је у Мидлсброу, Евертону, Барнлију, па чак и у Кини.

Он је улазио тракторима у свлачионице, тукао се, пио, коцкао, демолирао је клупске аутобусе, а познат је и по томе што је Алекс Фергусон навео да је његова највећа неостварена жеља - Газа у дресу Манчестера.

Када је Газа носио дрес Енглеске, а то је учинио 57 пута, то је било нешто посебно. Први му је ту част указао легендарни Боби Робсон 1988. године, први гол је стигао у квалификацијама за СП1990 против Албаније, а на самом крају кампање у тријумфу од 4:1 над Чехословацима дао је један и учествовао у акцијама код сва три преостала.

У Италији је био у центру пажње. Његове асистенције су спровеле Енглезе до четвртфинала и дуела са Камеруном. Тамо је направио пенал, али и набацио лопту Линекеру за победу. Енглеска је 4. јула играла чувени меч са Немцима, а име које Газа највише памти јесте Томас Бертолд. Гаскојн је направио фаул за чист жути картон и одмах је знао - ако његов тим прође даље, он неће бити у финалу.

Камера је зумирала, а цео свет је видео сузе које се сливају низ његове образе.

Пенали су били кобни за "горди Албион", па финала није ни било, али је Газа заслужио место у најбољој постави Светског првенства и Острво је дефинитивно заразило нешто што је добило име "Газаманија".

Уследиле су повреде, па се на следећи наступ чекао ЕУРО1996, а тамо меч са Шкотима и маестралан гол као прст у око таблоидима, који су уз жестоке критике објавили фотографије са једне пијане ноћи.

Ту није био крај. Енглези су отишли до полуфинала, где су их поново сачекали Немци и пенали. Газа је и тада плакао, а те сузе су и последње на неком великом такмичењу.

Он је помогао селекцији да се домогне и СП1998, али повреда у комбинацији са његовим инцидентним понашањем, пијанствима и фотографијом како клопа кебаб у раним јутарњим часовима натерали су селектора Глена Ходла да га прецрта са списка. Гаскојн је стао на 57 наступа и десет голова, а Ходл је морао да позове неког да му помогне да среди собу коју је Гаскојн у бесу потпуно демолирао пре него што су га смирили.

После свега тога, од Газе је остала руина. Он је још један од оних који није могао да се избори са својим демонима, а коцка, алкохол, инциденти, саобраћајке, туче, али и заиста озбиљни ментални проблеми су оно због чега се најчешће спомиње у медијима.

Овде није место за то - Газа јесте легенда.

На крају, оно што сасвим довољно говори о овом човеку изговорио је Крис Водл:

"Сјајна ствар везана за Газу је то што он није имао никакав респект према противницима. Није имао појма ни против кога игра. Када сам споменуо Рајкарда, он је мислио да се тако зове земља".