Помоћ заглављена на терминалима и у складиштима

Због бирократских зачкољица роба упућена као помоћ поплављенима често заврши у складиштима и на царинским терминалима умјесто да буде упућена онима којима је потребна.

Примјера ради, пошиљка УНХЦР-а стоји у једном сарајевском складишту Управе за индиректно опорезивање БиХ од 26. маја јер још није завршена процедура због непостојања документације на основу које се може извршити ослобађање од плаћања увозних дажбина.

Из УНХЦР-а БиХ су нам потврдили да пошиљке стоје, објаснивши да је УНХЦР Црне Горе пола својих залиха прослиједио у Србију, гдје су стигле без икаквих проблема, а пола у БиХ, које су и даље "заглављене" на царинском терминалу.

"На терминалу нам је речено да истоваримо сву робу јер 'нисмо хуманитарна организација и немамо право да увозимо хуманитарну помоћ'. Ми смо објаснили да смо до сада увезли на хиљаде тона помоћи уз сагласност власти БиХ, али ништа није помогло", навели су.

Покушали су контактирати неколико министарстава у БиХ, али ни то није помогло јер, како су објаснили, одговорност је пребацивана с једне на другу институцију.

У УИО истичу да одговорност за ову ситуацију није на тој установи.

"За настале проблеме и ову врло деликатну проблематику, која може имати далекосежне штетне посљедице по БиХ, не може бити одговорна УИО, која је надлежна за спровођење законских прописа о индиректном опорезивању и политике коју утврди Савјет министара", навели су у Управи.

Наиме, како су појаснили, у овом случају није било могуће извршити ослобађање плаћања дажбина јер УН, Канцеларија резидентног координатора у БиХ није регистрована у БиХ као јавна, хуманитарна или добротворна организација, па роба коју увози та организација, а која ће се дијелити у хуманитарне сврхе не може бити ослобођена од плаћања дажбина.

"Налазимо да се у рјешавање ове спорне ситуације морају укључити и друге институције, првенствено Савјет министара, у чијој надлежности је доношење прописа за спровођење Закона о царинској политици БиХ. Стога је УИО предложила да без одлагања на сједници Савјета министара буде размотрена ова проблематика и да јасно буде дефинисано која су то надлежна министарства чије исправе се могу прихватати у царинском поступку као ваљане за остваривање царинске олакшице", навели су у УИО.

Проблеми постоје и са хуманитарном помоћи коју довозе појединци и организације из околних земаља, а посебно је било ријечи о конвојима из Словеније. Из словеначке амбасаде су рекли да бирократски проблеми постоје, али да они нису само на бх. страни, те да су упркос одређеним проблемима сви словеначки конвоји на крају прошли, осим у једном случају.

"У том случају су људи довезли камион лијекова на границу и проблем је настао зато што дио лијекова који су регистровани у Словенији није регистрован у БиХ. И сасвим је логично да такви лијекови неће моћи бити пуштени. Зато је Амбасада Словеније упутила апел грађанима да не шаљу лијекове у хуманитарној помоћи", навели су у Амбасади.

Дио проблема је у томе што, како су рекли, грађани Словеније се самоиницијативно организују, а да се не упознају са процедурама.

"Људи напуне камион робе и појаве се на граници и кажу да возе робу у своје село. И нормално је да, кад дође камион пун робе, цариници преконтролишу о чему се ради и виде да ли је стварно у питању хуманитарна помоћ", навели су они.

Истакли су да је Амбасада послала упутство да би грађани Словеније хуманитарну помоћ требало да возе преко локалне хуманитарне организације у БиХ јер би то знатно убрзало процедуре.