"Црвена фурија" се црвени више него икад!

Немоћ, неефикасност и предаја су три ријечи које описују овогодишњи наступ Шпаније на Свјетском првенству. Навика ове генерације била је да својим успјесима пише нову историју фудбала. Исписали су је и синоћ, али овај пут не по нечему због чега би били поносни. Напротив, осрамотили су се.

Фудбал 19.06.2014 | 08:30

Шпанија је први тим у историји који је на Мундијал стигао као бранилац титуле и забиљежио два пораза у уводне двије утакмице. Сада им је вријеме за паковање кофера и пут назад за Пиринеје, јер Холандија и Чиле су одржали двије фудбалске лекције екипи која брани титулу европског и свјетског првака. Шпанија није показала апсолутно ништа, примили су седам погодака у двије утакмице, а постигли само један. Податак да је једини гол постигнут са бијеле тачке довољно говори о ефикасности тима којег популарно називају "Црвена фурија".

А Црвена фурија више није фуриозна, али се црвене више него ико икада. Трагичан крај такмичења за једног од три највећа фаворита првенства шамар је за све љубитеље фудбала у тој земљи, али је истовремено доказ да све има свој рок трајања, па тако и тика-така. Шпанија нам је у двије утакмице понудила кукавичку игру са једним нападачем, чак и у тренуцима када им је јуриш према голу био неопходан. И тешко је рећи који је то играч највише заказао, јер заказали су сви. Почев од Дијега Косте који у двије утакмице није упутио поглед према голу, а не ударац, до Касиљаса којег је својевремено Мурињо преселио на клупу и, сада је јасно, тиме показао да ипак зна нешто више од обичних смртника који су тај потез дочекали на нож. И остатак тима показао је завидну количину кукавичлука. Док је одбрана пред Робеном и Алексисом испадала немоћна, везни ред Шпаније се чешће одлучивао на враћање лопте несрећном Икеру него што је покушавао кренути напријед.

Једно је сигурно и тако ће остати до краја првенства - Шпанија је највећи губитник Мундијала у Бразилу. Од Висентеа дел Боскеа се очекује одлазак са мјеста селектора које би требао препустити некој новој снази. Шави и Инијеста неће вјечно играти фудбал, Торес није у форми посљедњих неколико година, а тика-така је од побједа Јуповог Бајерна над Барселоном ствар давне прошлости. Шпанији је хитно потребна реанимација, а резултати са овог првенства ће сигурно означити крај једне и почетак друге, нове ере за њих.