Стогодишњица Сарајевског атентата: Историја опет у служби политике

Две седмице уочи обележавања стогодишњице од Сарајевског атентата, у два ентитета БиХ организују се засебне манифестације поводом догађаја који је претходио Првом светском рату.

Званичници у Србији одбијају да присуствују свечаној церемонији у Сарајеву. Уместо тога, званични Београд, у сарадњи са Републиком Српском, припрема своју церемонију у Вишеграду, којом, како кажу, бране Србију од покушаја да се окриви за почетак Великог рата. У ту борбу против, како неки кажу, сваљивања кривице на српски народ, политичарима су се придружили поједини историографи и академици.

После председника Томислава Николића, и премијер Србије Александар Вучић најавио је да неће присуствовати обележавању стоте годишњице од атентата на Франца Фердинанда у Сарајеву. Иако је, како каже, размишљао да то учини, Вучић објашњава да се на овај потез се одлучио због меморијалне плоче на којој се подсећа на српску агресију на БиХ у периоду од 1992. до 1995.

„Требало је да стојим поред табле на којој се говори о српском фашистичком агресору. Извините то, уз сво поштовање свих наших домаћина, не могу“, рекао је Вучић.

Табла о којој говори премијер Вучић постављена је на згради сарајевске Вијећниће, која је гранатирана и спаљена неколико месеци од почетка опсаде Сарајева. На, за званични Београд спорној табли дословно пише: „Српски злочинци у ноћи 25/26. 8. 1992. запалили су Националну и универзитетску библиотеку БиХ.”

Баш као премијер, и председник Србије навео је меморијалну плочу као разлог за свој неодлазак у Сарајево, где би, према тврдњама организатора, требало да буде послата порука мира и суживота. Председник Николић навео је у Српској академији наука и уметности да је да у одређеним круговима постоји тенденција да се фалсификује српска историја из времена Великог рата:

“Српску борбу за слободу, која је цео век у свету била симбол борбе за правду и истину, велико дело, сада би да баце у блато. После сукоба, нарочито великих, мало је оних оји не претрче у табор победника. Хор комформиста појачава се новим члановима – од новинара до научника – све у складу са новим условима које диктира победничка политика”, рекао је Николић.

Он је говорио на скупу поводом 100. годишњице почетка Првог светског рата, на којем су се и други говорници фокусирали на оно што називају покушајем фалсификовања историје. Нешто слично поменуо је и председник САНУ Никола Хајдин:

“У тражњу одговорности, поједини аутори настоје да је поделе на равне части на све учеснике, скидајући тако кривицу са оних сила које су својом агресивношћу гурнуле Европу, а потом и свет у тај сукоб. Појединци су били склони да одговорност за рат припишу Русији и Србији.”

Улога Гаврила Принципа

Поједини стручњаци напомињу да је веома мало историчара који заступају тезу о одговорности Србије за избијање Великог рата. Љубинка Трговчевић, историчарка која је докторирала на теми Први светски рат, каже да не постоје докази да је Србија крива за овај догађај, али додаје да има још много отворених питања о којима треба говорити:

“Пре свега, да ли су и колико организације ‘Црна рука’ и ‘Народна одбрана’ имале удела у атентату. То је једно од отворених питања, које далеко од тога да баца кривицу на Србију за изазивање рата, јер се видело да је већина европских сила била потпуно спремна за рат”, каже она.

Уместо у Сарајеву, Србија и Република Српска ће заједнички у Вишеграду обележити 28. јун. Режисер Емир Кустурица, идејни творац вишеградског Андрићграда, где је планирано да се организује целодневна манифестација, каже да је циљ догађаја, између осталог, да се на нивоу БиХ успостави консензус о улози Гаврила Принципа:

“Желимо да успоставимо онај минимум, а то је да је Гаврило Принцип, ипак, неко око кога можемо да се договоримо. Данас га под притиском третирају као терористу. Централна тачка нашег отварања ће бити један огромни мозаик, кога ни Хитлер нити било који Изетбеговић који буде у будућности неће моћи да однесе, него ће остати тамо вјечно”, рекао је Кустурица у Београду.

Председник Републике Српске Милорад Додик поновио је у Београду да неће ићу у главни град БиХ, доводећи у везу ту церемонију са ратом из деведесетих година. Он је позвао академике САНУ да не иду у Сарајево на тамошњи научни скуп:

“У Босни ћете видети сада, поводом овог догађаја двије различите прославе: једна у Сарајеву, која покушава да наметне један слијед по њима логичних догађаја – да је Гаврило Принцип, када је пуцао, малтене породио све нас који смо се борили у отаџбинском рату деведесетих година. Та монструозност сплетке које се покушава наметнути, говори о политичким и другим мотивима обиљежавања у самом Сарајеву. Знам да овдје постоје неки који мисле да се можда треба појавити у Сарајеву и рећи неке своје ствари. Довољно је што ћете рећи овдје, не морате ићи тамо.”

Љубинка Трговчевић сматра да је ове године пропуштена прилика да да се организује заједнички академски скуп историчара са Балкана. Уместо тога, додаје она, као у деведесетим годинама, неки историја је постала  слушкиња политике.

“Научни скупови који су организовани и који ће тек бити одржани су апсолутно политички. Они више служе политици него науци. Ја се бојим да, ако организујете научни скуп, да би само опрали кривицу са свог народа, онда ту од науке нема ништа. Дакле, наука има своја правила и дискусије које су далеко од политичке и мени је јако жао што су историчари поново постали слуге политике”, сматра Трговчевићева.

Извор: РСЕ