Плављено земљиште безбједно за сјетву

Пољопривредно земљиште на подручју Бијељине и Шамца није загађено током катастрофалних поплава и не постоји никаква опасност за наставак пољопривредне производње, рекао је шеф Завода за агроегеологију
Пољопривредног института Републике Српске Тихомир Предић.

Република Српска 13.06.2014 | 15:30

Он је истакао да је узорковање парцела завршено на цјелокупном поплављеном подручју, али да су до сада добијени резултати за Бијељину и Шамац, док ће резултати са подручја Добоја и Модриче бити готови до краје сљедеће седмице.

"Анализирали смо 15 параметара од којих се пет односи на плодност земљишта, а десет на загађиваче, од чега осам тешких метала, један органски загађивач - полихлоровани бифенил, те укупни нафтни деривати", објаснио је Предић на конференцији за новинаре у Бањалуци.

Према његовим ријечима, 40 узорака са простора од Јање до Велиног Села у Бијељини показало је да није дошло до загађења пољопривредног земљишта под утицајем поплава и земљиште је безбједно за наставак производње.

"У Шамцу, који је по нама био најугроженији, јер је све оно што је било узводно уз ријеку Босну, донесено у Шамац и гдје су наноси муља били до 15 центиметара, знатно је повећан само садржај никла", напоменуо је Предић.

Међутим, додао је он, никл је у таквом облику на овом подручју дуже година, а оно што је најважније јесте да је тај никл неприступачан за биљке, није опасан загађивач по пољопривредну производњу, односно по здравље људи након конзумације производа са тих подвршина.

Начелник Одјељења за аграрне ресурсе Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Стојанка Миљковић навела је да је планирано и појединачно узорковање пољопривредних површина.

"Уколико призвођачи примијете да је на њиховој парцели земљиште промијенило боју или мирис или се вода дуже
задржавала, треба да то пријаве најближој савјетодавној служби Министарства, која ће изаћи на лице мјесто и видјети да ли постоји потреба за узорковањем парцеле", истакла је Миљковићева.

Савјетник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Гордана Роквић напоменула је да је до сада у угрожена подручја испоручено 1.314 тона концентроване сточне хране, 6.730 бала сијена, 20.000 сјетвених јединица сјеменског кукуруза и 1.040 литара дизел-горива, које је служило за превоз сточне хране из брдско-планинског подручја.

"Укупан обим средстава који је уложен за сјетвене потребе је више од два милиона КМ и данас можемо рећи да су све испоручене количине сјеменског материјала већ засијане, а потраживане су количине за сјетву преко 10.000 хектара", рекла је Роквићева.