Држављанства БиХ одрекло се 63.557 особа

Држављанства Босне и Херцеговине у току ове године одрекле су се 1.404 особе, истакао је у разговору за Анадолу Агенцy (АА) Милан Зјајић, помоћник министра за држављанство и путне исправе у Министарству цивилних послова БиХ.

Босна и Херцеговина 11.06.2014 | 21:44

С обзиром на то да је број одрицања од држављанства БиХ у периоду 2010-2013. био у просјеку између 3.400 и 3.600 захтјева: 3.585 (2010), 3.370 (2011), 3.418 (2012.) и 3.447 (2013), Зјајић наводи како се може говорити о благом паду када се успореди са стањем из 2014. Међутим, напоменуо је како се још не зна какав ће тренд бити до краја ове године.

До сада се, почев од 1996, бх. држављанства одрекло укупно 63.557 особа, а највећи интензитет одрицања је био 2003. - 9.070, и годину раније, када се држављанства БиХ одрекло 8.212 особа.

Зјајић наводи како се са сигурношћу не може тврдити да ли је блажи пад захтјева за одрицањем од држављанства БиХ у 2014. ефекат измјена и допуна Закона о држављанству БиХ, којим су укинуте спорне одредбе чланова 17. и 39. које су прописивале да држављани БиХ не могу посједовати двојно држављанство.

То је било дозвољено само уколико БиХ са неком од држава има потписан споразум о двојном држављанству. Такви случајеви били су само са Шведском, Србијом и Хрватском.
Захваљујући мораторију на примјену законске одредбе у трајању од 10 година, који је донио Уред високог представника за БиХ, спорне законске одредбе се нису примјењивале до 1. јануара 2014. Нешто прије истека тог рока, оне су укинуте, и то на захтјев Уставног суда БиХ који их је прогласио неуставним.

"Очекујемо ефекат смањења одрицања од бх. држављанства, али не искључиво због примјене нових одредби Закона о држављанству БиХ колико због чињенице да је Њемачка донијела измјену свог законодавства којим је омогућила да особе које су рођене у тој држави, а имају поријекло или су везани за неку другу земљу, могу уз њемачко имати и друго држављанство. Велики је број дјеце из БиХ која је рођена у избјеглиштву, чији су родитељи отишли за вријеме рата из БиХ у ту државу, као и оних који су на привременом раду тамо, а дјеца се у међувремениу родила у Њемачкој. Усљед такве законске регулативе, очекујемо смањење броја захтјева за одрицањем од бх. држављанства", наводи Зјајић.

Наиме, управо се ради стицања држављанства Њемачке до сада се највише бх. грађана одрекло држављанства БиХ.

Велики број грађана БиХ одриче се држављанства и због стицања држављанства у Аустрији, Словенији, Норвешкој, Данској и Чешкој. Законима Аустрије, Норвешке или, пак, Данске прописан је услов одрицања од ранијег држављанства ради његовог стицања у тим државама.

У Министарству цивилних послова БиХ евидентиран је и велики број одрицања од држављанства БиХ ради пријема у држављанство Црне Горе.

"То је посебно присутно код брачних другова, од којих је један из БиХ. Наиме, у претприступним активностима ка ЕУ, Црна Гора примјењује одредбе према којим од особа које желе да буду примљене у држављанство те државе тражи да се одрекну дотадашњег", наводи Зјајић.

Активности на договору о потписивању споразума о двојном држављанству између БиХ и Црне Горе били су блокирани у Предсједништву БиХ у ранијем сазиву. Они су одблокирани крајем 2010. успоставом новог сазива колективног шефа државе, али сада нема одговора са црногорске стране.

Велики број грађана БиХ, и поред постојања Споразума о двојном држављанству, одриче се бх. држављанства у корист држављанства Хрватске. Хрватска тражи да се приликом пријема у држављанство те државе грађани одрекну ранијег.

"БиХ не тражи од држављана који имају и хрватско држављанство да га се одрекну, односно не примјењује реципроцитет. Ми ћемо у наредном периоду имати билатералне сусрете на дипломатском нивоу како би смо покушали дефинирати примјену Споразума о двојном држављанству", нагласио је Зјајић.

Нешто слично је и са Републиком Србијом. И поред постојања Споразума о двојном држављанству између БиХ и Србије, евидентиран је велики број одрицања од држављанства БиХ ради кориштења тог права у Србији.

"Прописима Србије, особе које су ангажоване на пословима у полицији, војсци или управи не могу имати двојна држављанства и ми стога имамо случај да се из тих разлога, због посла, грађани одричу бх. држављанства", наводи Зјајић.
Иако Сједињене Америчке Државе не траже од грађана БиХ који имају и америчко држављанство да га се одрекну, ипак је Министарство цивилних послова БиХ евидентирало и такве случајеве.

Такође, иако нису обавезни да се одрекну бх. држављанства, има евидентираних случајева да га се одричу и они који су стекли држављанства Канаде, Аустралије, а чак је забиљежено и неколико појединачних случајева из егзотичних подручја попут Јапана, Индонезије или, пак, Бјелорусије.

Такса за одрицање од бх. држављанства износи 800 КМ, док се за грађане који стичу држављанства неке од држава са простора бивше Југославије, а одричу оног у БиХ, наплаћује 200 КМ.

И док се такса за одрицање наплаћује јединствено путем Министарства цивилних послова БиХ, такса за пријем у бх. држављанство, с обзиром на то да је оно у надлежности ентитета, је различита: у ФБиХ износи 400, а у ентитету РС 100 КМ.

Помоћник министра за држављанство и путне исправе Милан Зјајић наводи за АА како постоји интерес грађана који су раније имали држављанство БиХ да га врате.

"Види се то по евиденцијама странаца за пријаву боравка у БиХ. Тако имате случајева да се особа рођена у Братунцу или Прњавору у БиХ пријављује као странац да би поновно стекла држављанство БиХ. Они морају провести рок од 12 мјесеци боравка, а због рођења и знања језика имају олакшане услове конзумирања тог права с обзиром на то да се цијени како су у стању брзо да се интегрирају у бх. друштво. Имамо пуно особа које су стекле пензију негдје друго и сада су након престанка радног односа одлучили да се врате у БиХ и ту поновно живе", наводи Зјајић.

Но, поврат држављанства БиХ не иде лагано, јер се чека да ентитети ускладе своје законодавство. У Министарству цивилних послова БиХ се надају како ће то бити окончано у наредних неколико мјесеци.