Има ли лека за Новакову "главу"?

Разочарање, безнађе. То су две емоције које најтачније описују стање навијача Новака Ђоковића после још једног неуспешног похода на Ролан Гарос. Трећу годину у низу на Новаковом путу ка тениској бесмртности и комплетирању Грен слема нашао се Рафаел Надал. Прошлогодишњи пораз изазвао је огромну тугу, али светло на крају тунела чинило се тако близу. После овог пораза преовлађује осећај беспомоћности јер Новак није играо ни близу свог максимума.

Тенис 11.06.2014 | 13:16

Већ неко време Новак у завршници Грен слем турнира не успева ментално да изнесе терет – добио је пет од својих првих седам ГС финала, а од тада само једно од шест. На то треба додати и прошлогодишњи дуел са Надалом на Ролан Гаросу који је с разлогом носио епитет “финала пре финала“.

Ништа различито није било ни сада – Ђоковић није успео да прикаже своју најбољу игру у одлучујућем мечу и то је најједноставнији начин да се опише финале.

Борис Бекер дошао је у Новаков штаб управо да би му помогао да се избори са менталним аспектом највећих окршаја – судећи према прва два ГС турнира сезоне, напретка нема, напротив, као да је учињен и корак уназад. Ђоковић је у другом и четвртом сету дозволио брејк у тренутку кад је сервирао за останак у сету, а посебно је илустративан начин на који је то урадио – скоро искључиво сопственим грешкама.

У последњем гему водио је Новак 30:0, а онда се редом догодило следеће – промашена бекхенд паралела по ширини, нерезонски излазак на мрежу, инсајд-аут форхенд у ауту и дупла грешка којом је завршио меч, баш као у финалу 2012. године (публика јесте засметала, али то не може бити изговор).

Јасно је да је проблем у глави – пре меча истицао сам важност освајања првог сета, био сам сигуран да ће то ’откравити’ Новака и учинити да пусти руку. Први сет, не баш квалитетан са обе стране, Ђоковић је освојио, али то ни изблиза није имало очекивани ефекат – као да српски тенисер није имао никакав ’моментум’, а видели смо како је Надал продужио своје преимућство после освајање другог сета. Од почетка до краја меча Новак је био стегнут, са изузетком два гема када је већ заостајао у трећем сету.

То је проблем којим све почиње и све се завршава – када пронађе решење за њега, доћи ће и нове Грен слем титуле.

Ђоковића изузетним тенисером чини и истанчан осећај за доношење одлука – када напасти, којим интензитетом, а када се повући и чекати бољу прилику. Речју, Новак је бриљантан тактичар и човек којем мозак ради све време меча, али сада тако није било – у појединим периодима игра му није имала ни главу ни реп, без јасног плана напада и замисли како би желео да изгледају поени. То је само уносило додатну несигурност у ионако већ крхку игру, што се могло видети нпр. по промашеном зицеру на мрежи почетком трећег сета или у неколико ситуација када је бирао погрешну страну у ’готовим’ поенима и губио их.

Безидејност је нарочито дошла до изражаја када је постало очигледно да Новака бекхенд дијагонала не слуша. Њоме је или правио грешке или, што је још горе, слао недовољно продорне лоптице којима је Надалу омогућио да уђе у ритам форхендом након лошег првог сета Шпанца.

Рафа није био на свом нивоу у прва два сета, али га је Новак ’позвао’ у меч и дао му довољно времена да ухвати ритам. Тако је и тада је меч заправо изгубљен.

Надовезали су се физички проблеми – од средине другог до средине трећег сета Новак је деловао испијено, био је црвен у лицу и слабо се кретао. Дакле, у интервалу када се меч ломио, Ђоковић није био способан да уложи свој максимум. То јесте за жаљење, али и физичка спрема је део спорта и била је нужан услов за победу.

Гледајући статистику сервиса, не би се рекло да је ту ико остварио предност, али у важним поенима Надал је увек био на висини задатка (сервиси у тело нпр), за разлику од Ђоковића који је ретко проналазио сервис-винере када су му били неопходни.

Коначно, Надал је једноставно био храбрији, довољно храбар и да својим слабијим ударцем освоји значајне поене. При резултату 30:30 на свој сервис у раној фази другог сета погодио је линију бекхенд паралелом, а при изједначењу на 4:4 у четвртом сету пронашао је муњевиту бекхенд дијагоналу.

Ако се вратимо годину дана уназад, Надал је нешто слично урадио и прошле године – када је Ђоковић претио дуплим брејком у петом сету, Шпанац је из рукава извукао два спектакуларна бекхенда, што се на крају испоставило кључним. Зато је Надал икона тениса, можда и најбољи играч свих времена.

Рафаел сада у својој колекцији има 14 Грен слем титула, колико и велики Пит Сампрас, а први је играч у историји који је пет пута у низу освојио Ролан Гарос.

Новак је доживео још један тежак пораз, тежи него прошле године – иако је лани било више драме, ове сезоне Ђоковић може да се каје што није приказао своју “А игру“, па ни близу нивоа недавног меча у Риму, и то у дуелу у којем је добио први сет и у којем се Надал ’нудио’. Зато је жал много већа.

Ђоковићев сан опет није постао јава и питање је хоће ли до краја каријере Новак успети да га оствари. Још је веће питање колико ће Новаку бити потребно да се психички опорави од пораза. Игра је и даље ту, а лек за ’главу’ у финалима Грен слемова преко је потребан.