Јужни ток ће вјероватно бити изграђен?

Одлука бугарске владе да заустави градњу гасовода Јужни ток нашкодиће угледу руског предсједника Владимира Путина, али ће овај важан енергетски пројекат на крају вјероватно бити остварен, оцјењује америчка агенција Блумберг.

Свијет 10.06.2014 | 19:59

У тексту под насловом "Обустављање градње Јужног тока нашкодиће Путину", новинар Блумберга Леонид Бершински пише да не треба прихватити као истините тврдње према којима се Европска унија боји негативних посљедица у случају увођења оштријих санкција Русији и да због тога практично ништа не чини да помогне угроженој Украјини, која и даље суштински зависи од испорука руског гаса.

Као доказ да ЕУ, ипак, у пракси показује солидарност са Украјином, Блумберг наводи и свјежу одлуку бугарске владе да, под директним притиском Вашингтона, али и Брисела, замрзне изградњу Јужног тока, који за Русију има стратешки значај у свјетлу намјере Москве да помоћу тог гасовода сведе на минимум зависност у даљим испорукама плавичастог горива до европских купаца кроз украјинске цјевоводе.

Јужни ток ће се, вјероватно, на крају изградити. Али, одлагање његове градње послије одлуке бугарске владе, ослабиће позиције Русије у преговорима са Украјином о обустављању проруски усмјереног устанка у југоисточним регионима некада економски најбогатије републике бившег Совјетског савеза, као и о будућим испорукама гаса, оцјењује Блумберг.

У напису америчке агенције се даље објашњава да је Русија планирала градњу Јужног тока ка Бугарској по дну Црног мора, а након тога према Србији, Мађарској и другим централноевропским земљама, да би и на тај начин компанија Гаспром могла да заобилазним путем снабдијева европске
клијенте и тиме практично минимизира зависност од гасне маршруте кроз Украјину.

Таква позиција Гаспрома у експорту гаса до европских потрошача је Путинов стратешки циљ, тврди Блумберг, уз напомену да Гаспром увијек може наћи изговор за обустављање испорука гаса Украјини када то захтијевају власти у Кремљу.

Блумберг подсјећа да Украјина сада није у стању да плати за руски гас 485 долара за сваку 1.000 кубика тог горива, и то у ситуацији када Гаспром добија у просјеку за продају истог енергента другим страним купцима око 20 одсто мање од наведене цијене.

"ЕУ и САД хоће Путина да лише тог оружја - природног гаса - и због тога је и извршен притисак на владу Бугарске коју предводе социјалисти", наводи се у тексту и додаје да је влада у Софији отворила "црвену
путању Гаспрому" дајући дозволу за градњу Јужног тока.

ЕУ је, иначе, 3. јуна званично упозорила Софију у дугачком писму, које је комесар Уније за унутрашње тржиште Мишел Барније упутио бугарској влади, да даљом реализацијом пројекта Јужни ток нарушава низ правила ЕУ у енергетској сфери.

Та правила ЕУ забрањују, између осталог, произвођачима природног гаса да контролишу гасне цјевоводе (а Гаспром је добио право да то чини у Бугарској), а постоји и забрана давања пореских олакшица руском гасном монополисти, које су утврђене постојећим двостраним уговором Русије и Бугарске.

Правила ЕУ предвиђају, поред тога, спровођење отвореног конкурса за испоручиоце гаса из свих чланица ЕУ, а то Бугарска није испоштовала већ је, како тврди америчка агенција, спровела врло "сумњив конкурс за изградњу свог дијела Јужног тока, тако што је потенцијалним учесницима у том великом енергетском пројекту дато свега 10 дана да доставе своје пријаве".

На крају је читав посао добио, како се тврди у напису Блумберга, један руски бизнисмен, близак Путинов пријатељ, заједно са бугарским партнерима који, такође, имају јаке политичке везе са владајућом
гарнитуром у Софији.

"Сада није вријеме да се са Русијом води бизнис као што обично бива", огласио се амерички амбасадор у Софији, Марси Рајс, уз напомену да је његова земља већ раније увела санкције против поменутог Путиновог блиског пријатеља и гасног бизнисмена, али и против компаније "Стројтрансгас", која би требало да обавља радове у Бугарској.

"Ми савјетујемо бугарским бизнисименима да не сарађују са онима који су већ подвргнути санкцијама САД", био је директан шеф америчке дипломатске мисије у Софији.

Бугарска штампа подсјећа да је у циљу појачаног притиска на бугарску владу у Софији боравила и "јака" делегација америчког Конгреса у којој је, између осталог, био и познати русофоб и заговорник најтврђег могућег става Вашингтона према Москви, Џон Мекејн, који је безуспјешно покушао да добије и америчке предсједничке изборе.

У Москви је, иначе, објављено да ће Русија покушати да ријеши спор са ЕУ око даље градње Јужног тока у наставку тространих преговора о испорукама гаса Украјини, који се обављају уз учешће и европског
комесара за енергетику Гинтера Етингера.

Он је прошле седмице ставио до знања да су гасни преговори Москве, Кијева и Брисела сада ушли у "политичку раван", имајући у виду да се на истоку Украјине распламсавају сукоби који све више попримају обрисе грађанског рата.

"Све док Москва не призна владу у Кијеву ми не можемо приступити финалној фази наших (гасних) преговора", прецизирао је Етингер.