Србин који је направио зграду америцке амбасаде у Берлину

Грађевинар Ђура Плавшић учествовао у градњи чувене амбасаде САД у Берлину: Амерички агенти проверавали сваког мог радника, рендгеном контролисали све ексере, шрафе, каблове...

Свијет 10.06.2014 | 11:04

СВАКИ Србин из Берлина зна Ђуру Плавшића, грађевинара, патриоту, који већ три деценије гради куће, зграде и насеља по Немачкој.

- Изградио нам је црквену салу и школу за нашу децу - хвале га парохијани храма Свети Сава из немачке престонице.

Плавшић је у главни град Немачке стигао пре три деценије да обиђе сестру, остао је и постао гастарбајтер. Прошао је пут од фабричког радника на привременом раду до власника фирме.

- Моја фирма је учествовала као подизвођач у изградњи центра Берлина, великих зграда и насеља око Александер плаца, Постдамер плаца и Старог града код Цркве Светог Николаја. Учествовао сам и у изградњи Берлинског акваријума - показује нам Плавшић стари део Берлина и споменик Светом Ђорђу који убија аждаху, ког слави као православац.

Ђуро је стамен човек, приближава се шездесетим годинама, али изгледа млађе, јер је увек активан. Рођен је 1959. у селу Мајдану, између Козаре и Грмеча, близу Санског Моста. Ожењен је Снежаном и поносан на својих четворо деце. Од здања која је подигао у центру Берлина, овај успешни грађевинар истиче Амбасаду САД.

- Вредност ове зграде, на Париском плацу, била је 82 милиона евра. Градили смо је три године као подизвођачи, уз такву контролу агената ЦИА као да смо зидали Генералштаб - прича Плавшић. - Сваког дана агенти ЦИА су легитимисали и претресали моје раднике. Контролисали су наш идентитет скенирањем зенице ока. Њихов страх од шпијунирања је ишао дотле да су рендгенима прегледали сваки ексер, шраф, сваку чивију, кабл и црево, који су уграђивани у намештај и у инсталацију.

Његови радници су морали и најситнији посао да пријаве агентима да би добили дозволу за рад. Догодило се да је један радник ставио пур-пену у рупу у зиду, да би је затворио, али да није добио дозволу од контролора из ЦИА. Био је позван на саслушање и нашао се пред отказом.

- Да нисам интервенисао, човек би остао без посла. Објаснио сам агентима да свако ново ангажовање грађевинаца тражи вишенедељну контраобавештајну проверу његовог идентитета, порекла и породице. Интересантно је да ЦИА на овој грађевини није одобравала рад Србима из Србије, јер их је сматрала опасним националистима, али није забрањивала запошљавање Срба из БиХ, који су били припадници војске Републике Српске - објашњава Плавшић чудну америчку праксу.

Американци су желели да нова амбасада буде затворена као бункер. Хтели су да сви прозори буду зазидани, али им Немци то нису дозволили, јер би тиме наружили архитектурну лепоту Берлина. Американци су потом направили лажне прозоре, иза којих су непробојни зидови. У страху од упада шпијуна или терориста, испод амбасаде у близини Бранденбуршке капије постављен је бетонски зид дубок 15 метара, да не би кроз тунел ушли у ово здање.
Ђуро Плавшић има родбину у Приједору и кућу од у Аранђеловцу, којима се последњих година све чешће враћа. Размишља о пензији, али као доскорашњи председник Удружења српских клубова у Берлину и као делегат Немачке у Скупштини дијаспоре Србије, хтео би да заврши још неколико послова, овог пута у отаџбини.

ОБАВЕШТАЈНИ ЦЕНТАР

Амбасаду САД на амерички Дан независности 4. јула 2008. отворио је тадашњи амерички председник Џорџ Буш. Тада се застава САД после 70 година поново завијорила на месту ранијег дипломатског представништва поред Бранденбуршке капије. Постала је симбол америчко-немачког партнерства у 21. веку, али и свађа. За Немце Амбасада САД је опасан обавештајни центар из ког су Американци прислушкивали канцеларку Ангелу Меркел.