Srbin koji je napravio zgradu americke ambasade u Berlinu

Građevinar Đura Plavšić učestvovao u gradnji čuvene ambasade SAD u Berlinu: Američki agenti proveravali svakog mog radnika, rendgenom kontrolisali sve eksere, šrafe, kablove...

Svijet 10.06.2014 | 11:04

SVAKI Srbin iz Berlina zna Đuru Plavšića, građevinara, patriotu, koji već tri decenije gradi kuće, zgrade i naselja po Nemačkoj.

- Izgradio nam je crkvenu salu i školu za našu decu - hvale ga parohijani hrama Sveti Sava iz nemačke prestonice.

Plavšić je u glavni grad Nemačke stigao pre tri decenije da obiđe sestru, ostao je i postao gastarbajter. Prošao je put od fabričkog radnika na privremenom radu do vlasnika firme.

- Moja firma je učestvovala kao podizvođač u izgradnji centra Berlina, velikih zgrada i naselja oko Aleksander placa, Postdamer placa i Starog grada kod Crkve Svetog Nikolaja. Učestvovao sam i u izgradnji Berlinskog akvarijuma - pokazuje nam Plavšić stari deo Berlina i spomenik Svetom Đorđu koji ubija aždahu, kog slavi kao pravoslavac.

Đuro je stamen čovek, približava se šezdesetim godinama, ali izgleda mlađe, jer je uvek aktivan. Rođen je 1959. u selu Majdanu, između Kozare i Grmeča, blizu Sanskog Mosta. Oženjen je Snežanom i ponosan na svojih četvoro dece. Od zdanja koja je podigao u centru Berlina, ovaj uspešni građevinar ističe Ambasadu SAD.

- Vrednost ove zgrade, na Pariskom placu, bila je 82 miliona evra. Gradili smo je tri godine kao podizvođači, uz takvu kontrolu agenata CIA kao da smo zidali Generalštab - priča Plavšić. - Svakog dana agenti CIA su legitimisali i pretresali moje radnike. Kontrolisali su naš identitet skeniranjem zenice oka. Njihov strah od špijuniranja je išao dotle da su rendgenima pregledali svaki ekser, šraf, svaku čiviju, kabl i crevo, koji su ugrađivani u nameštaj i u instalaciju.

Njegovi radnici su morali i najsitniji posao da prijave agentima da bi dobili dozvolu za rad. Dogodilo se da je jedan radnik stavio pur-penu u rupu u zidu, da bi je zatvorio, ali da nije dobio dozvolu od kontrolora iz CIA. Bio je pozvan na saslušanje i našao se pred otkazom.

- Da nisam intervenisao, čovek bi ostao bez posla. Objasnio sam agentima da svako novo angažovanje građevinaca traži višenedeljnu kontraobaveštajnu proveru njegovog identiteta, porekla i porodice. Interesantno je da CIA na ovoj građevini nije odobravala rad Srbima iz Srbije, jer ih je smatrala opasnim nacionalistima, ali nije zabranjivala zapošljavanje Srba iz BiH, koji su bili pripadnici vojske Republike Srpske - objašnjava Plavšić čudnu američku praksu.

Amerikanci su želeli da nova ambasada bude zatvorena kao bunker. Hteli su da svi prozori budu zazidani, ali im Nemci to nisu dozvolili, jer bi time naružili arhitekturnu lepotu Berlina. Amerikanci su potom napravili lažne prozore, iza kojih su neprobojni zidovi. U strahu od upada špijuna ili terorista, ispod ambasade u blizini Brandenburške kapije postavljen je betonski zid dubok 15 metara, da ne bi kroz tunel ušli u ovo zdanje.
Đuro Plavšić ima rodbinu u Prijedoru i kuću od u Aranđelovcu, kojima se poslednjih godina sve češće vraća. Razmišlja o penziji, ali kao doskorašnji predsednik Udruženja srpskih klubova u Berlinu i kao delegat Nemačke u Skupštini dijaspore Srbije, hteo bi da završi još nekoliko poslova, ovog puta u otadžbini.

OBAVEŠTAJNI CENTAR

Ambasadu SAD na američki Dan nezavisnosti 4. jula 2008. otvorio je tadašnji američki predsednik Džordž Buš. Tada se zastava SAD posle 70 godina ponovo zavijorila na mestu ranijeg diplomatskog predstavništva pored Brandenburške kapije. Postala je simbol američko-nemačkog partnerstva u 21. veku, ali i svađa. Za Nemce Ambasada SAD je opasan obaveštajni centar iz kog su Amerikanci prisluškivali kancelarku Angelu Merkel.