Помоћ поплављенима: Вратити стотине украдених милиона

Власти Републике Српске манипулишу падом прихода, тврдећи да он износи цијелих 80 посто. На тај начин
покушавају прикрити чињеницу да су прије поплава потрошили све што се потрошити дало и да немају жуте банке на рачунима, а самим тим ни начина да озбиљније помогну поплављена подручја.

Република Српска 08.06.2014 | 15:53

Оно што је запањујуће јесте да власти не чине ништа конкретно и ефикасно како би штету умањили и помогли онима који су страдали.

Умјесто тога само празна прича, још празнија обећања и нескривени покушаји да се из оно нешто
прикупљених средстава за поплављене, новац преусмјери и прикрију коруптивне радње и јавашлук Режима, попут оног са Олимпијским центром Јахорина.

Узмимо, ипак, да је Режим у праву, да је пад прихода 80%, и сагледајмо шта то конкретно значи за РС, јер када се то учини тек се онда види колико су властодршци отуђени и у коликој мјери та група грађана опасних намјера уопште не брине ни о чему. Нити их се то тиче, бар се тако понашају. Кренимо редом.

Министар финансија Зоран Тегелтија и руководство Пореске управе истакли су да су 80 % мање наплаћени
приходи у другој половини маја мјесеца.
Такође су потврдили да ће се тај лоши тренд задржати и наредних неколико мјесеци, односно до краја године.

И наплата ПДВ-а, тврди се, такође, биљежи пад.

Само ова два факта условљавају сачињавање и доношење ребаланса буџета РС, као и потребу
ребаланса буџета локалних заједница и фондова РС (Фонд здраства, Фонд ПИО...).

Локалне заједнице које су директно биле поплављене, свакако, морају правити ребаланс буџета, јер је у
тим срединама економски живот потпуно замро.

Домаћи приходи у буџету РС за 2014. годину износе 1.568.458.000,00 КМ што, преведено на мјесечни ниво, у просјеку износи 130.454.833,33 КМ. Половина мјесеца је цца 65 милиона КМ.

Ако је истина што Режим тврди, да је приход пао у другој половини за 80%, то значи губитак од цца 52 милиона  КМ. Ако би ово умањене трајало до краја године, то би износило цца 400 милиона КМ. Истовремено, долази до смањења поврата пореза и локалним заједницама. Такође би дошло до смањења уплате доприноса према фондовима (највећи је Фонд ПИО, у који се годишње слије цца миљарда КМ и Фонд здраства са цца 500 милиона КМ).

Неко ће рећи да је ово веома песимистично. У реду, будимо оптимистичнији од Режима и урадимо процјену на 50% од нареченог, односно  рачунајмо да ће буџет бити мањи само за двјеста милиона.

У буџету РС ће недостајати најмање 200 милиона КМ, то јест око 13%.

У тим процентима ће се смањити и буџети општина (и то оних непоплављених, а оне поплављене су тек
надрљале, јер ту фирме не раде).

Што се тиче фондова - Фонд ПИО би имао смањене око 130 милиона КМ, што преведено на обичан језик значи да би пензионери остали без двије пензије ове године. Фонд здраства био би „краћи“ за цца 70,0 милиона, што је ред величина који значи да би КБЦ Бањалука могао одмах да стави  кључ у браву.

Како се саберу општински буџети, фондови и буџет РС, укупна недостајућа средства би износила цца 600
милиона КМ. (Ово су најоптимистичније прогнозе. Реално је то негдје око 900 милиона.).

Процјењује се да ће штете износити око милијарду КМ, што уз оних 600 милиона губитака прихода, укупно
износи 1,6 милијарди КМ недостајућих средстава за ову годину. Цифра од 1,6 милијарди равна је једногодишњем буџету РС.

Нема дилеме да је неопходно направити ребалансе буџета, јер се њима смањују давања по основу плата и материјалних трошкова. То би било и најпоштеније, јер би на тај начин сви, солидарно, сносили последице штета у РС.

Како ствари стоје, од тога ништа, јер Милорад Додик најављује да ће буџет Предсједника РС следеће године бити још већи. (Срећа у несрећи је што он неће бити предсједник догодине, па ће његов наследник свакако моћи смањити ионако превелики буџет те институције).

Овакво Додиково понашање свједочи да Режим не одустаје од огромних привилегија које имају његови
челници.

Мале су шансе и да нека већа помоћ стигне са стране, јер се Додик посвађао са ЕУ, САД, а Русија и Србија га не третирају, те је остало врло врло мали простор да се колико толико штете санирају.

Остали су властити извори, а ту смо тек на најтањем леду.

Оно што би се могло одмах учинити из властитих извора било би следеће:

-  Управа за индиректно опорезивање требала би да одустане од куповине пословног простора у Бањалуци, за шта је одвојила 60 милиона КМ. Простор који је у игри је објекат у Пицином парку, који је власништво Миле Радишића. Ова средства треба искористити за санацију штета, а не за набијање рачуна Радишића и његових политичких ментора;

- Ослободити плаћања ПДВ-а (за мај и јуни) фирме које су имале директну штету, а једним дијелом и фирме које су имале индиректну штету.

-  Од Европе тражити донације за БиХ за санацију штета;

 Потребно је активирати и унутрашње резерве и то на следећи начин:

- На Парламенту РС донијети одлуку да се дио капитала ИРБ претвори у неповратна средства (цца 100.0 мил. КМ), а средства дозначити за привредну активност (предузећа, пољопривредници...).

-     
Како су ова средства пласирана у виду кредита, аутоматски, то јест
одмах, треба их наплатити од тајкуна и створити ликвидан фонд од 100 милиона.

-  Средства би морала бити наплаћена од Миће Калдере Чичића, Ђоке Еквадора Давидовића, Гаврила Групације Бобара, Слободана Интеграл Станковића, Љубе Нискоградња Ћубића...; посебно од фирме „Фруит еко“, чији је власник син Милорада Додика. Додик стално тврди да је јако богат и то одувијек, па би сада могао показати право родољубље, враћајући три милиона марака које је ИРБ додијелила фирми његовог сина.

-  Тренутно се велике паре брзо могу добити од Руса, односно од „Зарубежњефта“. Ако нас Руси стварно толико воле (а ништа од њих не тражимо у виду помоћи), онда је њихова обавеза да у буџет колико одмах уплате новац за порезе и доприносе.

- Додик би могао да назове Путина или да се, накратко, са њим сретне у некаквом ходнику и договори измирење обавезе „Зарубжњефта“ према Републици Српској, које износе 133 милиона марака. Руси дугују те паре Републици Српској већ осам година, што значи да би само за камату (4% годишње) РС могла одмах да добије 49,8 милиона марака. Плус она 133 милиона дуга, то је равно 183 милиона КМ.

Ово је потпуно реално наплатити, осим ако Додик није недавно, у оном шпајзу, обећао Путину да ће
Република Српска снажно помоћи Русији и отписати јој свих 183 милиона марака дуга „Зарубежњефта“.

Биће да је обећао, а како и не би када у Уговору пише „ако Рафинерија у пословању исказује губитке доћи ће до отписа ових обавеза“. Како Рафинерија исказује губитке, отпис се намеће као логично рјешење.

Због тих пара, због тих 183 милиона које Руси дугују РС, Додик  је имао прилику да се поздрави са Путином у смочници. Што је слика која би требало да мотивише све поплављене да се из ужаса у којем су се нашли ваде како знају и умију. Додик се руковао са Путином, што је само по себи највећа помоћ коју им је могао дати. За паре нека се снађу, па морају нешто и сами за себе учинити. Не може ни Додик све!

СлободанВасковицБлог