Желе нови дом што даље од ријека

 

Подручја која су протеклих седмица била под водом могла би врло лако да напусте бројни становници, у страху да би се потоп могао поновити.

Република Српска 07.06.2014 | 12:05

 

По пароли "ко се о млијеко опече и у јогурт дува", грађани ће, судећи по ријечима стручњака, тражити мјесто за боравак гдје вода никако не може да допре.

"Апсолутно, доћи ће до миграција са поплавних подручја, било унутар РС и БиХ, било спољних. Дакле, та насеља ће и у демографском смислу претрпјети одређене губитке. Вријеме ће то показати. Имамо доста развијену дијаспору и они који буду могли можда ће да одлазе и вани", казао је Стево Пашалић, демограф.

Весељко Елез, в.д. директора Републичке управе цивилне заштите, признаје да би, да је на мјесту свих оних људи који су куће изградили на незаштићеним, односно небрањеним дијеловима уз ријеке, размислио о алтернативном рјешењу када је ријеч о боравку.

"Значи, онај ко направи кућу између насипа и ријеке морао је да зна у старту да му нико не може помоћи и да не смије ту правити кућу. А таквих има колико хоћете", истакао је Елез.

Да су у праву стручњаци који кажу да ће бити трајног исељавања из подручја која су опустошиле водене бујице, свједочи и примјер из Добоја у којем поједини грађани своје проблеме већ рјешавају продајом стана.

Према ријечима појединих мјештана чији домови су били поплављени, у будућности би жељели нови дом и сигурност што даље од ријека.

Наиме, они који су становали у приземљу или на првом спрату и даље су у невољама, јер су станови, као и куће, уништени, те се стога неки опредјељују и на то да уновче некретнине.
Један такав оглас забиљежили смо у Улици цара Душана у Добоју, гдје је власник стана на прозорско стакло залијепио оглас о продаји.

Ипак, руководиоци општина које су претходних седмица биле под водом, "спуштају" панику, јер, како кажу, с оваквим наговјештајима не треба журити. Међутим, не искључују могућност да ће грађани тражити алтернативна рјешења за живот и то тамо гдје их не може снаћи исто оно што им се недавно десило.

"Сигурно је да је ово унијело огромну несигурност у грађане. Могло би ово што се десило бити нешто што ће их нагнати да траже неко друго рјешење у смислу другог амбијента за живот. Сви ми на неки начин осјећамо аверзију према ријекама код којих смо живјели и које смо вољели.

Али, постоји милион других начина да се проблем ријеши, а који би могли направити опет један сигуран амбијент за живот", истиче Саво Минић, начелник општине Шамац, на подручју гдје је под водом било око 4.200 стамбених објеката.

Мехмед Мустабашић, начелник општине Маглај, нагласио је да бројни грађани још немају гдје да се врате, те као примјер наводи становнике Жељезног Поља, гдје су клизишта задала велике проблеме.

"Али, они ће се вратити у Жељезно Поље. Када је ријеч о општини Маглај, више од 1.800 породица сада није у својим домовима, а 91 кућа је тотално страдала", каже Мустабашић.

Према прелиминарним подацима, у БиХ је у посљедњим поплавама под водом било око 28.800 објеката, а око 750 их је срушено. У ФБиХ је евакуисано око 23.000, а у РС око 46.000 особа.