Хилари Клинтон пише о Куби, талибанима и Путину

Бивша америчка државна секретарка Хилари Клинтон објавиће сљедеће недјеље нову књигу у којој, између осталог, пише да је притискала предсједника Барака Обаму да укине или ублажи вишедеценијски ембарго Куби пошто то више не користи интересима САД нити унапређује промјене на комунистичком острву.

Свијет 06.06.2014 | 11:05

У изводима књиге под насловом "Тешки избори", у које је агенција Асошиејтед прес имала увид уочи њеног објављивања идућег уторка, Клинтон пише да је ембарго дао комунистичким лидерима Фиделу и Раулу Кастру оправдање да не отпочну демократске реформе.

Она, такође, наводи да је противљење неких чланова Конгреса нормализацији односа - "како би се Куба држала у дубоко замрзнутом стању" - штетило и Сједињеним Америчким Државама и кубанском народу јер "замрзавање није ни одрживо ни разумно".

Хилари Клинтон, такође, каже да је, по њеном мишљењу, успостављање контакта са кубанским народом најбољи начин да се подстакну реформе на Куби.

У својој најновијој књизи, бивша америчка државна секретарка наводи и да је Обамина администрација у сваком разговору који је имала са талибанима о заробљеницима тражила ослобађање последњег америчког војника у Авганистану, Боуа Бергдала, преноси АП.

Хилари Клинтон, такође, пише да о ослобађању талибанских заробљеника не би било никаквог договора да Бергдал није ослобођен, извјештава канал Си-Би-Ес њуз (ЦБС Неwс), који је дошао до копије књиге.
Недавна размијена Бергдала за пет талибанских заробљеника изазвала је критике у Конгресу, који су навели да нису прописно информисани, подсјећа америчка агенција.

Клинтон се у својој књизи дотакла и Либије, о чему каже да никада неће бити "савршено јасно" шта се догодило у вези са терористичким нападом на америчку мисију у Бенгазију.

Она пише и о Сирији, за коју констатује да се временом претворила у "незгодан проблем" са изузетно комплексним изазовима, а открива и да се није сложила са Обамином одлуком да не наоружава побуњенике.

Признаје и да је направила у вези са резолуцијом о Ираку 2002. године као сенаторка Њујорка и да је са погибијом сваког њујоршког војника њена "грешка" за њу постајала све болнија.
О руском предсједнику Владимиру Путину каже да се показао као "осјетљиви аутократа, кога разгневљују критике и који слама неистомишљенике и сваку дебату".