Радојичић: Од Лицемјера до Педра

Дуги низ година Игор Радојичић био је најлицемјернија фигура на политичкој сцени Републике Српске, због чињенице да је од најперспективнијег политичара постао оруђе Милорада Додика и тајкунске

олигархије; Радојичић је беспоговорно у Народној скупштини РС спроводио наредбе и омогућавао усвајање бројних законских аката, који су одреда омогућавали пљачку овог ентитета.

Радојичић, за којег се не вежу никакве криминалне афере, изрежирао је озакоњење бројних превара, отимачина, злоупотреба, упакованих у законске акте, што су, након силне употребе, довели РС до привредног, економског и финансијског слома.

Радојичић је свјесно пристао да чини све у корист Зла, промовишући Примитивизам као Религију, стајући чврсто иза политике лажи, преваре, обмане, безочности, бахатости, нељудскости, пљачке, прогона,
пријетњи, уцјена…

Суверено је Радојичић владао Скупштином уз помоћ пресуђених киднапера, силеџија који своје пријатељице избацују из аутомобиле у вожњи, пљачкаша милиона и милиона из ИРБ-а… Све вријеме се
правећи невјешт, покушавајући да изгради о себи причу као о особи скромној, праведној, демократичној, цивилизованој… Што је, сложићете се, потпуно сулудо у ситуацији када са пресуђеним
киднапером изгласавате законе и за њих тврдите да су за "добробит" народа.

Сва Радојичићева "издања" најобичнија су лаж, јер је ријеч о задњем каријеристи, невиђеном лицемјеру и ситном малом политикантну, који је због фотеље спреман да прогута и много веће смеће од киднапера; Бацача из аута у покрету, особа које се доводе у везу са бројним криминалним радњама…

За Радојичића је и Зоран Зенга Новаковић уважени борац ВРС, иако никада није јавно приказао тај свој вајни стаж у српској војсци. А онај у војсци Републике Хрватске је јаван већ годинама.

Радојичићев стомак може сварити и четири фапа и петанест тамића, и четрдесет краљевића, станојевића, пет бојни и ко зна колико гардијских (и то без киселе), ако је циљ тог болесног метаболизма - власт.

Зато уопште не чуди да је Радојичић спремно прихватио улогу Дворске луде, и то у најцрњем тренутку по Мрачни Двор, на којем ником није до смијеха. (Треба напоменути да је кратко вријеме глумио и метеоролога - 150 литара по метру квадратном, 250 литара по метру квадратном, Добој је
море, Бијељина је Панонско море, Бањалука је Врбаско језеро, Никада нећемо позвати хеликоптере ОС БиХ, макар се сви подавили...).

И тако у каријери направио велики помак од лицемјера до лакрдијаша. Нажалост, лошег, неувјерљивог, толико отужног, да му на крају представе, као награда, слиједе трули парадајзи.

Само Дворска луда може себи дозволити да распад политичког концепта СНСД-а и тешки унутарстраначки раскол у највећој владајућој странци, окарактерише као "различита мишљења". И још дијели лекције да од странака "не треба тражити да буду монолитне формације".

То збори високи функционер странке, чијег Статута се не би постидио ни Ким Јонг Уно, јер према том документу, предсједник СНСД-а има сва могућа и немогућа права, док су органи партије тек форма која се мора задовољити због потреба јавног мнења.

Каква уопште "различита мишљења" могу бити у странци у којој Додик може потезом пера поништити одлуке свих органа, а то је неријетко и чинио.

Лакрдијаш Радојичић је нову каријеру "забављача" почео након што је у јавности дошло до отвореног обрачуна Милорада Додика са непослушним посланицима те странке у Представничком дому парламентарне скупштине БиХ. Додик се оградио од Милорада Живковића, Славка Јовичића, Драге Калабића и Лазара Продановића, који су подржали доношење Закона о спречавању прања новца и финансирања терористичких активности нити измјене и допуне Кривичног закона БиХ.

Истовремено, Додик је подржао Душанку Мајкић и Милицу Марковић, које су биле против. Дан послије, Додик је учинио супротно.

Када су сви увидјели да се СНСД јавно распада, наредио је Радојичићу да преузме улогу Дворске луде. Лутак на канафи неприпремјљен је истрчао пред публикум и "разумним" ријечима, црн у лицу, дрхтавог гласа и обореног погледа, непочупаних обрва, устрептао и усплахирен, "објаснио" како је све само демократија и ништа више.

"У земљама са мало развијенијом парламентарном демократијом нормално је да људи унутар истих посланичких клубова некада различито гласају. То се догађало и у Клубу СНСД-а у парламенту Српске када смо се изјашњавали о појединим питањима", рекао је Лакрдијаш Радојичић.

Врло је упитно откуд Радојичић уопште ишта зна о дешавањима у клубу СНСД-а у Сарајеву, јер је прије годину и по, на свом твитер профилу, отворено признао да "мора питати СДС шта му ради СНСД у
Сарајеву".

Дворска луда се изгубила, јер само неко апсолутно дезоријентисан (хвала Богу да није потхлађен и дехидриран), може себи дозволити луксуз да ограђивање предсједника странке од посланика те исте странке назове "различитим мишљењима"; Само јадна мала марионета, попут Лакрдијаша, може "различитим мишљењима" назвати међусобно чашћавање међу посланицима СНСД-а са тортама "_а ла_ кретен", "_а ла_ идиот", "_ла_ будала", "_ла_ пи… ти ма… издајничка", "_а ла_
је… ти фа…"…

Први наступ Радојичића као Дворске луде био је катастрофалан, али слиједе нови, јер "различитих мишљења" у СНСД-у је напретек, а и демократија је.

Међутим, неће се Радојичић дуго задржати у овој улози, пошто му је СНСД-ов главни Режисер у октобру намијенио врло значајну улогу Педра, у блокбастеру "Нека виси…". Снимање почиње 12. октобра.

хттпс://3.бп.блогспот.цом/