Утицај човјека на климатске промјене

Свјетски дан животне средине, 5. јуни, ове године обиљежава се под мотом “Подигни свој глас, а не ниво мора”.

Свјетски дан животне средине се у свијету обиљежава још од давне 1973. године, када је одржана прва УН конференција посвећена утицају човјека на животну средину. Ове године мото обиљежавања овог дана је “Подигни свој глас, а не ниво мора”, посвећен проблему климатских промјена и утицаја на мале острвске државе.

Највећи проблем ових држава је губитак територије усљед подизања нивоа мора, али и други утицаји које климатске промјене имају на ове државе.

Недавне катастрофалне поплаве показују да се и на овим просторима морамо хитно и конкретно посветити питању климатских промјена и њиховог утицаја. Ова поплава се није могла избјећи, али су се посљедице у значајној мјери могле умањити.

Стручњаци истичу да се није могло претпоставити да ће поплаве бити оваквог интензитета, али мора постојати свијест да ће се због промјене климе поплаве и други временски екстреми на овим просторима у будућности бити још учесталији и разорнији.

Из Центра за животу средину из Бањалуке рекли су да одговорност за катастрофалне посљедице поплава представници власти не могу пребацивати на ненадлежне субјекте.

“Чињеница је да је Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију у Влади Републике Српске институција која је испред БиХ одговорна за координацију активности по питању Оквирне конвенције о климатским промјенама Уједињених нација. Грађани и медији би требали поставити питање министру Голић шта је до сада урађено на реализацији препорука из Првог националног извјештаја БиХ за УН Оквирну конвенцију о климатским промјенама. Истовремено, министарство је издало еколошке дозволе за пројекте који доприносе убрзавању климатских промјена, као што су нпр. пројекти термоелектрана у Станарима и Угљевику”, истичу из овог Центра.

Напомињу да би умјесто подршке активностима које убрзавају климатске промјене, власти у БиХ би морале да раде на активностима које имају минималан негативни утицај на климатске промјене и животну средину, те раде на активностима које јачањем отпорности заједница и друштва у цјелини умањују посљедице климатских промјена.

Додају да за такве активности власти имају на располагању значајан број институција, стручњака, удружења и грађана, који би били вољни да се укључе и помогну, али власти морају поставити оквир за дискусију и укључивање у такав процес.

“Користимо ову прилику да још једном позовемо представнике Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС, да продуже јавни увид и покрену квалитетну дискусију о рјешењима која нуди Нацрт измјена и допуна Просторног плана Републике Српске до 2025. године. Недавне поплаве прекрајају мапе и уводе потпуно нове околности којима се као друштво морамо прилагођавати, а просторни план је докумет који мора понудити адекватна рјешења” рекли су из Центра за животну средину.

Животна средина представља све оно што нас окружује, односно све оно са чиме је директно или индиректно повезана човјекова животна или производна дјелатност.

Природна средина представља њој близак појам, при чему овдје не морају бити присутне активности човјека, нити он мора имати директних утицаја.

Ипак, у погледу технолошког напретка, развоја индустрије и све већег утицаја човјека на глобалном нивоу на природу и екосистеме, ова два појма долазе у све ближу везу.

Загађење земље, мора и ваздуха, нестајање биљних и животињских врста, глобално загријавања и нуклеарне пријетње не могу се више игнорисати јер и те како утичу на животну средину.

Међутим, игнорисање тих проблема је и даље присутно, а то потврђује податак да се ништа радикално не мијења по питању самог стила живота савременог човјека који и даље наставља да искориштава природу и на тај начин црпи све ресурсе са којима свијет располаже.

Већ је педесетих година прошлог вијека постало јасно да се путем којим се кренуло не може наставити, међутим, поражавајуће је да тим путем и даље корачамо.

Вртоглав успон науке и технологије у XX вијеку промијенио је начин живота више него икад раније, па се у савременој науци као основна карактеристика данашњице наводи промјена; промјена у изумима, промјена у стилу живота, промјена у свему.

Раније су се промјене дешавале споро.

Једна генерација у току свог живота није доживљавала неке веће новине, а разлика између самог начина живота код различитих генерација није била велика. Данас једна генерација у току свог живота пролази кроз много промјена које су условљене научно-техничким развојем и несавјесним кориштењем тих достигнућа, који својом радикалношћу мијењају стил живота.

Такав начин живота најдиректније утиче на Планету и доводи до њеног угрожавања, иако без њеног постојања наш живот не би био могућ.

 У друштвеним наукама, често се истиче да је савремени човјек преузео лик бога који сматра да је свемогућ, али поставља се питање до када ће се тако моћи понашати?

Филозоф Ханс Георг Гадамер, у свом дјелу "Европско наслеђе", кад промишља о обнови нагрижене Планете, са зебњом се пита да ли можда гријешимо кад мислимо да је она могућа.