Након поплава, могући земљотреси, суше, пожари...

Након катастрофалних мајских поплава у региону, чије се последице још сумирају, босанско-херцеговачки стручњаци упозоравају да су могуће нове невоље у виду земљотреса, великих суша и пожара.

Босна и Херцеговина 04.06.2014 | 22:59

Директор Федералног хидрометеоролошког завода Алмир Биједић објашњава за сарајевско "Ослобођење" да се БиХ суочава са последицама климатских промена на које, као мала држава, не може глобално да утиче.

Као резултат климатских промена, у последњих петнаестак година, подсећа он, у Босни и Херцеговини је забележено шест великих поплава које су направиле знатне штете.

"Након поплава оваквих размера, не кажем да је то и правило, могуће су појаве суша, што води до великих пожара. Морамо покушати да живимо са овим климатским променама и прилагодимо им се, квалитетније управљамо ресурсима и на тај начин предупредимо овакве штете", упозорио је Биједић.

Као "велики проблем" навео је чињеницу да на нивоу државе не постоји кровна институција за метеорологију, као ни радарски систем.

Директор Федералног завода за геологију Хазим Хрватовић наглашава да су позната трусна подручја у БиХ која су захваћена клизиштима.

"Рецимо, познато је да подручје Тузле има одређену сеизмичку активност. Ту се може, на ширем подручју, очекивати земљотрес магнитуде од четири до пет степени Рихтерове скале. Када ће се он десити, то нико не зна, јер таквих процена нема. Била би огромна штета ако би се земљотрес десио у тренутним условима, пошто би сигурно проузроковао даљње клизање терена", наводи Хрватовић.

Психолози упозоравају да слиједи тежак период!

Након поплава и клизишта, који су иза себе оставилИ пустош и заувек променилИ рељеф Босне и Херцеговине, психолози упозоравају да следи тежак период јер су многи још у шоку и нису свесни ни оног шта се догодило, ни губитака које су доживели, преноси сарајевски "Дневни аваз".

Реакција особа у време кризе као и приступ њима разликују се од оних у уобичајним временима, наводи неуропсихијатар Елвир Бећировић, објашњавајући да је прва фаза тзв. "херојска".

"Особе које нису имале губитке блиских особа, није било смртних исхода осећају се херојски, алтруистички, чак и оптимистички", наводи и додаје да следи нимало лака фаза "инвентуре", у којој људи своде рачуне, постају свесни губитка и траже начине како да ресе проблем.