Ко то игра за Немце на Мундијалу?

Јоаким Лев је саставио коначани списак за Мундијал у Бразилу, а занимљиво је да међу 23 играча има више момака рођених у Пољској него у некадашњој Источној Немачкој! Тони Крос је једини "представник" ДДР-а, земље нестале пре близу четврт века.

Фудбал 04.06.2014 | 20:06

Немачка је последњу од три титуле светског шампиона освојила 1990, неких осам месеци после пада Берлинског зида, али још увек под именом репрезентације Западне Немачке. Маншафт од тада није запосео светски фудбалски трон, а на шампионат у Бразил путује са саставом који је готово стопроцентно састављен од момака рођених у западном делу земље. Географски и административно границе о којима пишемо избрисане су пре скоро четврт века, али строго фудбалски гледано чини се да никада нису нестајале.

Да будемо прецизни - 20 од 23 фудбалера са коначног списка Јоакима Јогија Лева рођено је у некадашњој СР Немачкој, двојица у Пољској (Мирослав Клосе и Лукас Подолски), а само један на територији бившег Демократске републике Немачке (ДДР)! У питању је одлични везиста Бајерна Тони Крос, рођен 4. јануара 1990. у Грејфсвалду. Строго географски гледано, Џером Боатенг је рођен на истоку земље, у Берлину 1989. године, али са западне стране некада чувеног зида. Иначе, ДДР је званично распуштена 3. октобра 1990, на датум који се води као дан уједињења Немачке.

Феноменолошки гледано, ово није нарочито чудно, пошто се у некадашњој комунистичкој Источној Немачкој – „сателиту“ бившег СССР-а, створеном по Потсдамског споразуму 1949. – на спорт гледало чисто као индустрију за производњу медаља и врхунских резултата, како би они служили за пропаганду и потврду супериорности Источног блока. Творац ове идеје био је озлоглашени др Манфред Хепнер, задужен за веома напредни допинг програм који је био, по мишљењу стручњака, и целих 20 година испред свог времена. Хепнеров резон је био једноставан – фокусирати се на индивидуалне спортове, пошто су на олимпијским играма и светским првенствима доносили много више медаља него колективни. Тако је фудбал, као и многи колективни спортови, остао у дубокој сенци атлетике, гимнастике, бициклизма, пливања, дизања тегова, уметничког клизања...

Далеко од тога да Источна Немачка није имала добрих фудбалера. У аналима светског фудбала и те како су упамћена имена Јоакима Штрајха, Јиргена Померанкеа, Мартина Хофмана, Конрада Визеа, Роналда Крира, Петера Дукеа... Такође, старији навијачи Партизана памте и елиминацију црно-белих од Динама из Источног Берлина у осмини финала Купа европских шампиона, у сезони 1983/1984, када је Парни ваљак у реваншу забележио пирову победу 1:0, недовољну да анулира 0:2 из првог меча. Највећи „кривац“ за то био је голман Берлинаца Бодо Рудвалајт, тада потпуно неуобичајена појава у фудбалском свету са чак 203 центиметра висине. У првом мечу одбранио је буквално све, тако да га није скупо коштао кикс из реванша на стадиону ЈНА, када му је Џевад Прекази „кроз руке“, из слободњака са велике удаљености, сместио лопту иза леђа.

Изгледа да уједињење Немачке ни за четврт века није донело адекватан развој фудбала у њеном источном делу, иако ДФБ има сигурно најбољи и најнапреднији фудбалски програм на свету, од рада са млађим категоријама, преко услова и инфраструктуре, до организације свих лигашких такмичења. Ограђујемо се и кажемо „изгледа“, јер је 25 година можда ипак мала историјска дистанца за тако оштар закључак, мада све упућује на то. Момци рођени тик после уједињења Немачке сада имају између 20 и 25 година, а очигледно постоји велики јаз између рођених са једне и друге стране Берлинског зида.

Иначе, после уједињења неки играчи из Источне Немачке имали су веома важне улоге у Маншафту. Панцери су последње мундијалско финале играли 2002. у Јапану и Јужној Кореји, када је капитен и далеко најбољи играч екипе био Михаел Балак, рођен 26. септембра 1976. у Герлицу (Источна Немачка), крају познатом по специфичном и јаком акценту, малтене неразумљивом за људе из остатка земље. Због картона је морао да пропусти финале са Бразилом и многи сматрају да је то једини разлог што Немачка сада нема четири титуле светског првака (побеђивала 1954, 1974. и 1990).

Такође, Матијас Замер, прослављени ас Интера и Дортмунда, сада спортски директор Бајерна (рођен 5. септембра 1967. у Дрездену), био је незаменљив у Маншафту од 1990. до 1997. године, а 1996. у Енглеској освојио је титулу европског шампиона. Замер је један од осам фудбалера у историји који су играли и за Источну и за уједињену Немачку. У истом друштву су незаборавни нападач Леверкузена Улф Кирстен, потом Андреас Том, Томас Дол, легенда Бохума Даријус Вош (рођен у Пољској), Олаф Маршал, Хајко Шолц и Дирк Шустер.