Бразил - тренутак српске истине

Пријатељска утакмица са домаћином Светског првенства показаће праве вредности наших фудбалера. Селектор Љубинко Друловић на прва два меча играо са само 17 фудбалера.

Сад или никад. Ова узречица је много пута коштала нашу фудбалску репрезентацију, јер тај притисак, то морање по сваку цену, терало је уместо унапред – уназад.

И сада, у Њујорку и Чикагу, била је иста слика. Можда мало искривљена. Јер, свака утакмица је бити или не бити, увек се тражи победа. Добро, нормално је било да "орлови" прелете преко Јамајке и Панаме без турбуленција, али у овом тренутку брине нешто друго. Није проблем у минималној победи и ремију, већ у чињеници да чета Љубинка Друловића није била на очекиваном нивоу. Приче о два добра полувремена падају у воду пошто знамо да утакмица траје 90 и нешто минута, а не само 45.

Селектор је дао шансу 17-торици играча, и није баш много мењао, можда је и превише играо са истим играчима не пружајући шансу другима онолико колико се очекивало. Тако је, на пример, Вулићевић дошао после прве утакмице, у другој није омирисао мирис барута и питање је хоће ли добити шансу баш против најјачег противника, Бразила. Само су "гледаоци" још голмани Лукач и Бркић, десни бек Вулићевић и универзални Душко Тошић. Нису се наиграли ни Мрђа ни Лазовић, који су, такође, запуцали из Београда на други меч, па се поставља питање: "Како ће их селектор проценити и оценити"? С друге стране, и Друловић се бори за позицију селектора без оног депримирајућег в.д., па како му онда замерити што ради оно што мисли.

Капитени, Бане Ивановић и Александар Коларов по свему најбољи. Изгарали су на терену, водили екипу, бодрили их, усмеравали, а нису паметовали. А када су говорили, нису им из уста излазиле "палачинке", већ су када је то требало, говорили о проблемима у игри, слабостима.

Без сумње, Душан Тадић је постао "пословођа" ове екипе,зналац, стрелац и асистент. А може сигурно још боље. И Милош Јојић је још једном показао да израста у прави стожер екипе, а Небојша Гудељ је "купио" навијаче бескомпромисном игром и борбеношћу. Од Немање Матића, који је имао две солидне роле, ипак очекујемо много више, пошто је везиста европског формата.

Сви остали, мање или више, морају да поправе форму и заиграју на нивоу свог реномеа. Пошто су стандардни у јаким европским клубовима, што их и обавезује да покажу право лице и у дресу репрезентације.

Утакмица са Бразилом 6. јуна (21.00) могла би да представља тренутак истине за играче које је Друловић позвао на турнеју, јер када се подвуче црта после три утакмице, неко би могао да изгуби место у репрезентативном саставу. Јер, не би требало заборавити да због повреда, селектор није могао да рачуна на бека Рукавину, штопере Суботића, Томовића, Бишевца и Рајковића, везисте Фејсу и Љајића и нападача Сулејманија. Треба засигурно рачунати и на плејмејкера Ђуричића, који је квалификације започео као стартер, али је изгубио место у Бенфики, а сад и у репрезентацији.

Бразил је, дакле, тај репер за ове момке. Тренутак истине.