Brazil - trenutak srpske istine

Prijateljska utakmica sa domaćinom Svetskog prvenstva pokazaće prave vrednosti naših fudbalera. Selektor Ljubinko Drulović na prva dva meča igrao sa samo 17 fudbalera.

Fudbal 04.06.2014 | 19:43

Sad ili nikad. Ova uzrečica je mnogo puta koštala našu fudbalsku reprezentaciju, jer taj pritisak, to moranje po svaku cenu, teralo je umesto unapred – unazad.

I sada, u Njujorku i Čikagu, bila je ista slika. Možda malo iskrivljena. Jer, svaka utakmica je biti ili ne biti, uvek se traži pobeda. Dobro, normalno je bilo da "orlovi" prelete preko Jamajke i Paname bez turbulencija, ali u ovom trenutku brine nešto drugo. Nije problem u minimalnoj pobedi i remiju, već u činjenici da četa Ljubinka Drulovića nije bila na očekivanom nivou. Priče o dva dobra poluvremena padaju u vodu pošto znamo da utakmica traje 90 i nešto minuta, a ne samo 45.

Selektor je dao šansu 17-torici igrača, i nije baš mnogo menjao, možda je i previše igrao sa istim igračima ne pružajući šansu drugima onoliko koliko se očekivalo. Tako je, na primer, Vulićević došao posle prve utakmice, u drugoj nije omirisao miris baruta i pitanje je hoće li dobiti šansu baš protiv najjačeg protivnika, Brazila. Samo su "gledaoci" još golmani Lukač i Brkić, desni bek Vulićević i univerzalni Duško Tošić. Nisu se naigrali ni Mrđa ni Lazović, koji su, takođe, zapucali iz Beograda na drugi meč, pa se postavlja pitanje: "Kako će ih selektor proceniti i oceniti"? S druge strane, i Drulović se bori za poziciju selektora bez onog deprimirajućeg v.d., pa kako mu onda zameriti što radi ono što misli.

Kapiteni, Bane Ivanović i Aleksandar Kolarov po svemu najbolji. Izgarali su na terenu, vodili ekipu, bodrili ih, usmeravali, a nisu pametovali. A kada su govorili, nisu im iz usta izlazile "palačinke", već su kada je to trebalo, govorili o problemima u igri, slabostima.

Bez sumnje, Dušan Tadić je postao "poslovođa" ove ekipe,znalac, strelac i asistent. A može sigurno još bolje. I Miloš Jojić je još jednom pokazao da izrasta u pravi stožer ekipe, a Nebojša Gudelj je "kupio" navijače beskompromisnom igrom i borbenošću. Od Nemanje Matića, koji je imao dve solidne role, ipak očekujemo mnogo više, pošto je vezista evropskog formata.

Svi ostali, manje ili više, moraju da poprave formu i zaigraju na nivou svog renomea. Pošto su standardni u jakim evropskim klubovima, što ih i obavezuje da pokažu pravo lice i u dresu reprezentacije.

Utakmica sa Brazilom 6. juna (21.00) mogla bi da predstavlja trenutak istine za igrače koje je Drulović pozvao na turneju, jer kada se podvuče crta posle tri utakmice, neko bi mogao da izgubi mesto u reprezentativnom sastavu. Jer, ne bi trebalo zaboraviti da zbog povreda, selektor nije mogao da računa na beka Rukavinu, štopere Subotića, Tomovića, Biševca i Rajkovića, veziste Fejsu i Ljajića i napadača Sulejmanija. Treba zasigurno računati i na plejmejkera Đuričića, koji je kvalifikacije započeo kao starter, ali je izgubio mesto u Benfiki, a sad i u reprezentaciji.

Brazil je, dakle, taj reper za ove momke. Trenutak istine.