Потрага за сезонским пословима

Незапослени широм БиХ и ове године крећу у потрагу за сезоснким пословима, а најзаступљенији су угоститељски послови на мору у регионалним земљама.

Босна и Херцеговина 03.06.2014 | 10:48

Број незапослених у БиХ сваког мјесеца све више расте, а према посљедњим подацима у БиХ има више од  535 хиљада незапослених. Љетна сезона је пред нама, а за бројне незапослене грађане БиХ то значи и потенцијалну пословну прилику. Иако љетни послови трају три до четири мјесеца, зарада зна бити и више него добра, стога се многи радују надолазећим мјесецима.

Незапослени широм земље и ове године крећу у потрагу за сезоснким пословима, а најзаступљенији су угоститељски послови на мору у регионалним земљама.  Они који су незапослени спремни су да отпутују и на далеке крајеве свијета, само да би зарадили новац да преживе, да плате режије и храну, као и да омогуће својим породицама колико-толико нормалан живот.

О броју сезонских радника који из БиХ раде на разним послвима тешко је говорити. Из Агенције Спектар која се бави посредовањем у запошљавању рекли су нам да постоје претпоставке да велики број радника ради, али колики је то број, не могу ни претпоставити због у правилу непријављеног рада или рада на црно. Исто су нам потврдили и из Агенције за рад и запошљавање БиХ.

На интернету се могу пронаћи различитије понуде сезонских послова, а неке од најзанимљивијих, али и најбоље плаћених су посао ловца на крабе, риболовца на далеком острву Свалбард и радника на нафтним налазиштима у Сјеверном мору.

ЛОВ НА КРАБЕ

Лов на крабе представља један од најопаснијих, али и најисплативијих послова, а ко је спреман да ризикује живот, током једне сезоне може да заради више од 50 просјечних плата. Овај посао подразумијева радно вријеме  од 24 часа и то у тешким временским условима. Ловци на крабе, осим са опасним уловом, морају да се боре и са 15 метара високим хладним таласима, вјетром који достиже 130 километара на час, мећавама…

За рад на Сјеверном мору мјесечно може да се заради 4.000 еура, а рад у "Гранд казину" у Танзанији плаћен је између 2.000 и 3.000 долара. На острву Свалбард на Арктику годишње се може зарадити око 60.000 евра, а до њега се долази преко Норвешке и за рад на том острву није потребна ни виза ни радна дозвола.

Један Бањалучанин рекао нам је да ће сеове године активирати да оде на неки од сезонских послова који се нуде.

„Заиста нисам у могућности да бирам. Радио бих све од брања јагода и другог воћа, до конобарисања широм обале Јадрана или даље. Било шта. Годинама тражим посао и не могу да нађем запослење са колико толико редовних приходима. Жао ми је што млади и способни људи у нашој земљи не могу да нађу посао, што значи да не могу ни да живе нормалним животом и увијек су некоме на терету“, каже он.

Самир Зуко, стручни савјетник у Агенцији за рад и запошљавање БиХ рекао је да се запошљавање сезонских радника није одвијало преко Агенције, јер није запримљен ниједан оглас од иностраних послодаваца за сезонско запошљавање, тако да због тога немамо релевантне податке у вези истог.

„Можемо Вам рећи да су у току преговори о потписивању споразума за сезонско запошљавање са Црном Гором и Републиком Хрватском“, казао је Зуко за БУКУ.

Додаје да су према ранијим искуствима то углавом били послови у угоститељству, хотелијерству, туризму и берби воћа.

МАЊЕ ЗАХТЈЕВА ЗА СЕЗОНСКИМ РАДНИЦИМА

Мирослав Вукајловић, директор Агенције Спектар из Бањалуке рекао је да ове године, посматрајући период до сада, имају мањи број захтјева за сезонским радницима у односу на неке предходне.
 
„Највише сезонских послова традиционално проналазимо у области угоститељства и туризма као и пољопривреди односно грађевинарству. То су разни послови за конобаре, бармене, собарице, помоћне раднике на пољопривредним добрима, као и физичке и мајсторске послове на грађевини“, казао је Вукајловић за БУКУ.

Он је додао да је најлакше отићи тамо гдје постоји омогућен нормалан приступ дотичном тржишту рада.

„Таквих земаља је мало за грађане БиХ. Ми имамо само пар потписаних споразума о социјалном и радном збрињавању са појединим државама који омогућавају бољи статус за раднике који долазе из наше земље. Охрабрујуће је за оне који намјеравају да оду одавде, да у већини развијених земаља, уколико имате тражене квалификације, а они исте немају на својим евиденцијама као незапослене, можете лако добити радну и боравишну дозволу и ако сте држављанин БиХ“, каже он.

Вукајловић каже да постоји интерес и за егзотичније типове послова попут лова на крабе, рада на грчким плантажама или нафтним платформе  и да им се радници појединачно обраћају са таквим захтјевима. Међутим, из Агенције Спектар кажу да у овим случајевима не могу помоћи грађанима, јер немају такве захтјеве од стране послодаваца.