Који рјечник користе припадници кланова?

Кодна имена и шифарници заменили су интерни жаргонски језик који су раније користили српски мафијаши.

На суђењу групи Дарка Шарића, припадницима овог клана приписује се савремени начин комуникације чиме су сменили фразе и изразе које су земунски ганг или пријатељи Жељка Максимовића Маке користили у телефонским разговорима.

Србија 02.06.2014 | 09:23

Полицијске белешке, шифарници, приче сведока-сарадника, као и признања осуђених, говоре да је Шарићева група имала кодно име за сваког члана који је учествовао у транспорту кокаина. Тако су бродове којима су транспортовали дрогу називали женским именима. Дрогу, такође, никада нису спомињали у разговорима, а само узак круг људи могао је да се чује са Шарићем. 

 Припадници земунског клана су, с друге стране, приликом убиства и отмица користили такозване специјалне мобилне телефоне, набављене само за тај задатак. Бора Бањац, шеф Управе за борбу против организованог криминала у време акције „Сабља”, објашњава да су „земунци” користили жаргон и да никада нису спомињали кривична дела у међусобној комуникацији.

- Искусни полицајци су могли да разумеју њихов жаргонски језик. Међутим, највише су у превођењу њихових разговора помогли сведоци-сарадници. Непосредно пре атентата су прекинули комуникацију, а и пре тога су се само јављали Зорану Вукојевићу Вуку (убијеном сведоку-сараднику) који је дежурао у Шилеровој - каже Бањац.

Најпознатији интерни жаргонски израз „земунаца” био је „отишао за Канаду” што је значило ликвидацију. О томе је говорио сведок-сарадник Дејан Миленковић Багзи.

Најпознатији случај коришћења интерног жаргонског језика је група Жељка Максимовића Маке, која се терети за ликвидацију полицијског генерала Бошка Бухе, али и за планирање убиства политичара међу којима је премијер Зоран Ђинђић. Њихов жаргон је био предмет вештачења и оштрог спорења одбране и Тужилаштва за организовани криминал. Првобитна ослобађајућа пресуда се позивала на неразумевање жаргона, али је она укинута и поступак је кренуо испочетка. Поступак сада стоји, јер су сви главноосумњичени у бекству.

Припаднике Максимовићеве групе је карактерисало да су увек говорили у женском роду без обзира о ком мушкарцу причају. Главни доказ које је тужилаштво понудило је Максимовићев разговор са сестром 9. августа 2002. У том разговору њих двоје разматрају, како тврди тужилаштво, ликвидацију премијера Ђинђића, кога називају „Зрика”, док Коштуницу зову „Оштичава”.

„Види, рекли сва говна да се попљешћу ... завршено је сада, мора Оштичава да дође и да постави нови курс и тако ... а Зрика иде и то може вероватно да ће га још у главу попити, то је сто посто... ” прича Максимовић, чији је глас препознао полицајац који га је раније хапсио.

На основу разговора између Максимовића и Н.Н. жене од 16. септембра 2002, како тврди тужилац, утврђено је да је Максимовића група направила план за убиство Ђинђића. „Ево са три километра, примакли Зрикока, имамо кад пиша. Завршено. Како год окренеш, иде официјално. Само ова молила да морам да сачекам...”