Четири сценарија будућности за западни Балкан

Недовољно брз процес проширења ЕУ могао би, уколико се не предузму кораци у Бриселу и самим државама региона, резултирати негативним сценаријима, који би угрозили процес демократизације и економског развоја, упозорено је у анализи коју су заједнички урадили Европски фонд за Балкан и Центар за истраживање Југоисточне Европе из Граца.

Регион 31.05.2014 | 08:07

Анализа, под насловом "Неиспуњено обећање: Проширење ЕУ на Балкан", која је данас представљена у Београду, предвиђа четири могућа сценарија када је ријеч о наставку приближавања земаља региона ЕУ, а чак три имају мање или више негативне посљедице по сам регион.

"Ово истраживање је документ који може да послужи за ново озбиљно промишљање процеса проширења на Западни Балкан... Закључили смо да се налазимо у добром процесу који, међутим, мора да се реформише, јер ако се то не учини правовремено то може довести до нежељеног развоја ситуације", рекла је на конференцији за новинаре Хедвиг Морваи, извршна директорка Европског фонда за Балкан.

Први сценарио, назван "Стандардни приступ", подразумијева наставак постепеног и спорог прикључивања земаља западног Балкана ЕУ, а то подразумијева пооштрене услове за чланство којима многе државе нису у стању да одговоре, као и наставак толерисања билатералних разлога за блокаду евроинтеграција у појединим земљама.

"Регион се суочава са никад тежим условима за чланство у ЕУ, за које није био спреман и можда још није спреман. Овај приступ нема могућност да помогне неким земљама које су у потпуној блокади, као што су БиХ, Македонија или Косово. Овај приступ земље доводи до зида и не омогућује им да напредују", објаснио је Марко Кмезић, истраживач Центра за истраживање југоисточне Европе из Граца.

Други сценарио, назван "Стопама Турске", подразумијева наставак процеса преговора али без значајнијих помака, чиме би и политичким елитама у региону и грађанима постало јасно да је могућност уласка у чланство ЕУ веома мала. Међутим, за разлику од Турске, која је окрећући се себи успјела да развије самоодрживу економију, земље западног Балкана би у оваквој ситуацији биле осуђене на назадовање.

Кмезић је објаснио да је такав сценарио најмање извјестан за Црну Гору и Србију и да угрожава демократију у неким земљама стварајући зид између држава региона и продукујући негативних кретања у економском и социјално-економском смислу.

Трећи сценарио подразумијева одустајање од проширења ЕУ и стварање нових неизвјесности на Западном Балкану, а творци анализе га називају и украјинским сценаријем.

Континуиране кризе у ЕУ и отпор према даљем проширењу би, према овом сценарију, могли да доведу до ангажовања других глобалних актера у региону, попут Русије или Турске, чиме би Балкан могао да постане колатерална жртва надметања на свјетској политичкој сцени.

"Окретање ка другим актерима није само по себи лоше јер доноси краткорочне економске бенефите, али дугорочно окретање од ЕУ не може да донесе дугорочну економску, политичку и демократску стабилност", сматра Кмезић.

Нови спољни актери би на Западни Балкан, како се оцјењује у анализи, донијели са собом различите подстицаје који се мање фокусирају на демократске и привредне реформе и који би можда чак отворено настојали да их зауставе.

Само четврти сценарио предвиђа нову динамику проширења ЕУ на западни Балкан, али је он, без промјене политике Брисела, који у овом тренутку  поручује да неће бити пречица за нове чланице, мало вјероватан.

Према том сценарију би свим државама западног Балкана које имају амбицију да постану чланице ЕУ били хитно отворени приступни преговори, а политичка и друга тешка условљавања би требало са почетка преговора пребацити на њихов крај.

"Криза у Украјини је шанса за Западни Балкан и пожељно је да се лекције које су научене из примера Украјине примене на западном Балкану. Овим приступом би се избегло стварање нових граница на западном Балкану", навео је Кмезић.

Забринутост, међутим, према мишљењу аутора анализе, изазива то што је у ЕУ тренутно 53 одсто грађана против даљег проширења, а само 36 одсто подржава проширење, што неминовно обесхрабрује политичке актере у Бриселу да предузму одлучније кораје у правцу интегрисање држава западног Балкана.

Директор Центра за истраживање југоисточне Европе Флоријан Бибер је, сумирајући анализу, навео да ће нова Европска комисија морати да има и нову стратегију и план за даље проширење, а циљ ове публикације је управио да се за Брисел и државе региона направе препоруке којима би се евроинтеграције учиниле што ефикаснијим.

"Треба што прије почети преговоре са свим земљама региона, а услове са почетка треба премјестити на крај преговора, јер сами преговори имају потенцијал да ријеше нека унутрашња питања у земљама кандидатима. Потребан је и заједнички приступ рјешавању билатералних спорова који могу да блокирају процес проширења у случају неких земља", поручио је Бибер.

Такмичење у реформама међу земљама региона је, према његовом увјерењу, кључ за бољу динамику напретка ка ЕУ, али то се може догодити само уколико се и у политичкој пракси потврди извјесност
чланства.