Радмановићу гдје су милиони из Јеврејске улице?

Ових дана све режимско "цвијеће" дигло се у одбрану Небојше Радмановића, у безуспјешном покушају да демантују да је поносни власник новог стана од тачно 307м2.

Република Српска 30.05.2014 | 12:23

Чак га заступа и Рајко Васић, који је својевремено Радмановића и његове ДСП-овце, (након њиховог уласка у СНСД), у једној својој књизи окарактерисао као "црвену гамад".

Радмановића штити и потрошена и сатрула удбашка мрцина Анђелко Козомара, који је лани тврдио да ће Радмановић да прода Милорада Додика странцима. И то заједно са Игором Радојичићем, плавим џемперком српске политичке сцене. Ево још "меса" за одбрану Радмановића и то у тексту "РАДМАНОВИЋ ЗНА ОДГОВОР: Гдје су милиони од продаје пословних простора у Јеврејској улици?", који сам јануара ове године пренио са портала "Журнал".

П.С. Заборавио сам у тексту око Радмановићеве станчуге од 307м2 навести да осим ловачке и музичке собе, има и собичак за послугу.

 

РАДМАНОВИЋ ЗНА ОДГОВОР: Гдје су милиони од продаје пословних простора у Јеврејској улици?

Град Бањалука је суинвеститор пословног објекта у Јеврејској улици (строги центар града). Тај пословни објекат, према Анексу самоуправног споразума из 1998. године има 1661,70 метара квадратних. Просјечна цијена квадрата пословног простора у том дијелу града је цца 7.000 конвертибилних марака, што значи да ти пословни простори вриједе око 12 милиона КМ.

Град није зарадио ни марке од продаје тих пословних простора, иако је у њихову изградњу уложио више од 50 посто средстава. Чак не зна ни за колико су ти пословни простори продати нити гдје је завршио њихов новац, а онима који су се усудили да питају шта је са парама од продаје пословних простора речено је: „Најпаметније вам је да ћутите, јер ако наставите даље да чачкате може вас мрак прогутати“!!!

ГДЈЕ ЈЕ ШЕСТ МИЛИОНА
 
Цијела прича почиње 1989. године када тадашња фирма ГП „Крајина“, потом СИЗ Комуналних дјелатности Бањалука и Завод за изградњу Бањалука, потписују Самоуправни споразум, којим се прецизира изградња пословног објекта у Јеврејској улици.

ГП Крајина је била задужена за извођење свих грађевинско-занатских и осталих радова, СИЗ комуналних дјелатности за прибављање, уређење и опремање грађевинског земљишта, изградњу и уређење паркиралишта..., док је Завод за изградњу требало да уради пројектну документацију.

Рат је прекинуо изградњу пословног објекта, а 1. јула 1998. године потписује се Анекс Самоуправног споразума „о заједничкој изградњи и оперативном програму финансирања објеката мале привреде у Јеврејској улици“.

Овај Анекс споразума у ствари је нови уговор између поменутих субјеката, а Крајину је и тада представљао Борко Ђурић, Град Бањалуку Небојша Радмановић (био предсједник ИО Града), док је на челу ЗИБЛ-а био Рајко Пуцар, којег је на тој функцији наслиједио чувени Чедо Савић. (сви документи у посједу Журнала)

Овај Анекс омогућио је почетак изградње пословног објекта, с тим што је веома важно истаћи да је Град Бањалука у том тренутку имала 49,77 посто власништва над објектом, ЗИБЛ 5,23 посто, а ГП Крајина 45 посто. У складу са тим удјелима у власништву, требало је да буде подијељен и новац од продаје пословних простора, што значи да је Граду Бањалука требало да припадне најмање 6.000.000 КМ. Међутим, у градски буџет није стигла ни марка.

ЗИБЛ је био задужен за продају тих пословних простора и подјелу новца, а све у складу са власничким удјелима.
 
Овдје није крај приче. Пред изборе 2000. године Град Бањалука издваја још милион марака за додатно финансирање изградње пословног објекта, а новац се пребацује на рачун чији су потписници били Радмановић, садашњи градоначелник Слободан Гаврановић (тада био секретар Скупштине Града) и Слободан Бућма, тадашњи секретар градског Секретаријата за просторно уређење и стамбено-комуналне послове. Гаврановић и Бућма су и тада, као и сада, били људи од највишег повјерења Небојше Радмановића.

Било је логично да Бањалука, након додатног улагања од милион марака, затражи промјену Анекса и повећа свој власнички удио у пословном објекту. Тај проценат би премашио 50 посто, али се то није десило, што је противно здравом разуму, али и закону.

 

ПРЕБАЦИТЕ НАМ НОВАЦ

Пословни објекат завршен је 2003. године, пословни простори у њему су распродани, а Град није добио ни марке. Највећи кривци за то су Радмановић, Гаврановић, Бућма и Чедо Савић, који је на мјесту директора ЗИБЛ-а наслиједио нареченог Пуцара.

Да апсурд буде већи, поједини власници локала тужили су извођача радова, ГП Крајину, због кашњења изградње пословних простора. На основу тога, власницима је по том основу исплаћена изгубљена добит у износу од око 400.000 КМ, а у исплати тих средстава учествовао је и Град Бањалука, иако није добио ни марке од продаје пословних простора.

Суочен са овим проблемом, бивши градоначелник Бањалуке Драгољуб Давидовић је у марту 2012. године упутио допис ЗИБЛ-у у којем од њих тражи да му саопште колико су средстава од продаје пословних простора уплатили у градску касу.

„Како је према наведеном Споразуму и инвестиционом програму о заједничкој изградњи објеката, у улици Јеврејска у Бањалуци, утврђено да је заједнички приход идентичан висини учешћа у изградњи објеката и да за Град Бањалука, као правног сљедника СИЗ-а комуналних дјелатности Бањалука, изности 49,77 посто, то вас молимо да нам доставите финансијски извјештај који је ЗИБЛ пребацио, односно требао пребацити са заједничког рачуна у корист и на рачун Града Бањалука у складу са чланом 18. Споразума“, написао је бивши градоначелник Давидовић.

Интересантно је да Давидовић од својих служби, односно финансија Града, није затражио ове податке, што показује да Град није добио ни марке.

Гдје су паре завршиле, можда ће одговоре дати Антикорупциони тим који ће ускоро формирати Влада РС. Биће интересантно видјети да ли ће Антокорупциони тим кренути у истраживање ових послова, којима је руководио актуелни српски члан Предсједништва Небојша Радмановић, у којима је учествовао актуелни градоначелник Слободан Гаврановић и које је реализовао актуелни предсједник Привредне коморе РС Борко Ђурић, а које је годинама прикривао неактуелни Драгољуб Давидовић.

СлободанВасковицБлог