Политичко потчињавање правосуђа

Приједлози о измјенама Закона о Високом судском и тужитељском Вијећу БиХ трају већ двије године.

Босна и Херцеговина 29.05.2014 | 22:48

Највише пажње плијени питање избора судија и тужитеља у БиХ. Постоје два приједлога. Један да их бира струка, односно Вијеће, а други да их именује Парламент БиХ, што није прихватљиво Вијећу. Овај приједлог изњедрио је договор лидера СНСД-а и СДП-а БиХ прије двије године, а окарактеризиран је као покушај политизације домаћег правосуђа.

Договор лидера Савеза независних социјалдемократа Милорада Додика и Социјалдемократске партије БиХ Златка Лагумџије да судије и тужитеље на свим нивоима у БиХ, умјесто Високог судског и тужитељског вијећа бира Парламент - у супротности је препорукама Венецијанске комисије, Европске комисије и закључцима Структуралног дијалога у Бриселу.

Ове су институције већ изразиле забринутост због покушаја политичке контроле правосуђа. Забринути су и у Високом судском и тужилачком вијећу, а предсједник Милорад Новковић сматра да је то атак на независност судија и тужитеља: 

„Ми сматрамо да би то у потпуности угрозило независност и самосталност правосуђа у БиХ, све ефекте које смо до сада постигли и да би то био корак уназад. Свакако, и политичка власт и законодавна и извршна имају одређене амбиције да ставе рад правосудних институција под своју контролу“, констатује Новковић. 

Овакав приједлог политичких странака погубан је за бх. правосуђе, сматра судија Суда БиХ Бранко Перић. Но, тврди он, и сами сносе добар дио кривице:

„Ми смо постали, изгледа, жртва своје апсолутне независности - независности која нам је дата од стране међународних организација. Добили смо апсолутну независност на тацни и нисмо успјели да то оправдамо. Нисмо успјели да се наметнемо као систем који је способан да рјешава проблеме, као систем који води дијалог са друге двије власти. Сад смо јасно видјели до које је мјере политика заинтересована да утиче на правосуђе, али нисмо видјели како правосуђе реагује на то и какав је одговор правосуђа“, каже Перић.

Слична ситуација је и у региону. Избор носилаца правосудних функција који се први пут именују у Србији, мора потврдити Народна скупштина ове државе, каже професор Правног факултета у Београду Милан Шкулић:

„Кад се неко бира први пут за судију или за јавног тужиоца и, односно заменика јавног тужиоца, онда се бира на предлог Високог савета судства за судију, односно Државног већа тужилаца за тужиоца и тај предлог се упућује Народној скупштини, која бира први пут судију и тужиоца, односно заменика јавног тужиоца на период од три године“, наводи Шкулић. 

ИСКУСТВА СРБИЈЕ И ХРВАТСКЕ

И у Србији и у Хрватској постоје потпуно одвојена тијела за избор судија и тужитеља. Судбена вијећа именују судије, каже судија Жупанијског суда из Загреба Дражен Јаковина. Међутим, избор државног тужитеља није могућ без политике:

„Главног државног одвјетника и код нас бира Хрватски сабор“, додаје Јаковина.

Пракса да представници законодавне и извршне власти учествују у избору носилаца правосудних функција живи у региону. Али због чега политичари имају потребу да правосуђе потчине контроли?

Предсједник Фондације Центар за јавно право, проф.др. Един Шарчевић објашњава да то произилази из њихове улоге у послијератним годинама:

„Да је највјероватније могуће доказати да одређени политички слојеви и структуре, одређене личности данас обављају јавне функције премда су починили низ кривичних дјела или да су на незаконит начин дошли до  одређених повластица, до имовине. И, наравно, та политичка класа има врло важан и јасно профилиран интерес да заштити себе, а она се најбоље може зашитити уколико судску власт доведе под одређену врсту контроле“, констатује Шарчевић.

Професор Шарчевић сматра како приједлог да судије и тужитеље на свим нивоима у БиХ, умјесто Високог судског и тужитељског вијећа, бира Парламент, не мора бити нужно лош. Но треба имати на уму и проблеме бх. правосуђа од прије двије године.Тада су упитни били критерији за избора судија уставних судова. Замјерка се односила на захтјев да то буду суци “високог, моралног угледа”, те да су “зналци” у својој струци. Ови критерији су, напомиње професор Шарчевић, били злоупотријебљени:

„У уставне судове нису бирани суци који имају висок морални углед и који су стручњаци у свом фаху, него суци који су имали политичку подршку одређених политичких странака и њихов је цјелокупан углед, заправо, била политичка каријера коју су правили у оквиру одређених странака.“

Но оно што бх. политичари могу и требају да раде када је правосуђе у питању, једноставно не раде. Структурални дијалог о правосуђу између БиХ и Европске уније још је у току, али са половичним учинком. Једна од веома битних етапа ових разговора није донијела очекиване резултате, јер се представници бх. власти нису могли договорити ко ће чинити бх. делегацију.