Слављеник године - Славиша Стојановић!

Заједно са сложном екипом Славиша Стојановић надјачао невоље, победио свих 15 ривала заредом и показао да квалитет без континуитета не вреди много.

Колико год да је био одважан и уверен у сопствене способности, Славиша Стојановић, вероватно ни и у најсмелијем сну, доскора није дозвољавао себи да га заведе слика како коло пре краја битке за српски фудбалски трон носи еполете генерала победника. Није у то веровао ни добар део управе Црвене звезде, ни већина присталица клуба, а понајмање медији који су 44-годишњег Србина са словеначким цртама карактера током јесени често "видели" најуреног с "Маракане" метлом за губитнике.

Вероватно многи и данас имају замерке на неке фудбалске резоне Звездиног тренера, али резултатима нас је све натерао да се угриземо за језик и прогутамо оне речи о његовој немоћи да у кућу некадашњег првака Европе врати очајнички жељену шампионску круну.

- Наша амбиција је титула и од ње не одустајемо, јер сматрам да имамо добар тим, способан да уради много више него јесенас. Притисак је велики, али јавност не можеш убедити лепим речима, већ само добрим резултатима - веровао је Стојановић у свој тим и на зимским припремама.

Човеку који је у Београд стигао као потпуни анонимус за српску публику, али с репутацијом тренера који зна како се освајају титуле (двапут у Словенији био првак с маленим Домжалама), на путу ка трансформацији у победника свим силама помогла је сложна и хармонична група фудбалера, која му је и према сопственом признању скупљана збрда-здола. Иако се дуго и гласно шушкало како нема ауторитет у свлачионици, па чак и да су му играчи понекад мешали прсте у избор тактике и тима, Стојановић је успео да остане доследан себи.

Нису га пољуљали ни рана елиминација из Европе и болни порази од Јавора, Вождовца и Чукаричког, па чак ни то што у појединим ситуацијама није имао ни елементарну подршку клупског врха. Успео је да створи тимску кохезију, да истраје у сопственим фудбалским замислима и - што је најважније - да их усади у игру тима који их је дуго одбацивао као страно тело.

- За све у животу је потребно време, ни ружа не може да се данас посади, а сутра да процвета. Само што овде стрпљење не постоји, сви хоће успех преко ноћи - речи су којима је Стојановић још јесенас показао да познаје срж свог народа.

А управо Звездин пример показао је тврдоглавом српском менталитету, пресликаном у оквире спорта, да квалитет без континуитета не вреди много. У мору лоших потеза, челници с "Маракане" повукли су и један ризичан, али испоставило се - добар. Највише захваљујући председнику Драгану Џајићу, тренер зимус није смењен упркос изгубљеним бодовима и необоривој чињеници да Звездина игра у првој полусезони није имала ни боју ни мирис. Понајмање шампионске тонове.

Ангажовање играча на лоше покривеним позицијама штопера (доведени искусни Павићевић и Келхар), уз безмало мазохистичку одлуку екипе предвођене Милијашем, Нинковићем и Мијаиловићем, да упркос лошем стању у клубу и тешкој беспарици остане на окупу, поставили су темеље преокрета. Сложнији него икад у намери да освоје титулу, најпре због себе, али и због армије навијача исцрпљене годинама неуспеха, црвено-бели су кренули у серију од десет пролећних победа, коју је накратко прекинуо онај најболнији пораз, у вечитом дербију. Али, ни тај појачани Партизанов притисак, као ни изнуђена пауза због поплава, нису донели дестабилизацију у Славишину сложну екипу.

Хиљаде понављања на тренинзима довеле су до аутоматизма у многим сегментима игре, о чему је Стојановић упорно говорио као победничком кључу и у данима кад се јавност бавила његовом сменом. Очигледно, најлакше је променити тренера, али често не и најпаметније, што би требало да буде лекција и другима у нашем фудбалу. Звезда је истрпела Стојановића и он је истрпео њу, са свим манама које имају обе стране. Данас им је шампионски пехар у рукама, а колико јуче били су отписани, уплетени у конопцима сопствених слабости...

На крају, највећа сатисфакција за све што је урадио био је онај симболични лет увис, као знак обостраног поверења изграђеног с играчима. У јеку прославе на "Маракани" комплетан тим је носио шефа, десетину пута "лансирао" га у висину и поново дочекивао на руке. Милијаш и другови нису ни тад, као ни кад је било најбитније током сезоне, испустили Стојановића, човека који је израстао у победника године. И то путем којим се ређе иде...

ПРЕЛОМНИ ДЕРБИ
СА дистанце од седам месеци, јасно је да се преломни тренутак сезоне за Звезду и будућност Славише Стојановића на њеној клупи догодио на 145. вечитом дербију, наравно, уз победу над Војводином у последњем јесењем колу. Тактичка и резултатска победа против Партизана, у утакмици прескромног квалитета, донели су потпуни преокрет иако је ривал и после меча остао у бодовној предности. Звезда је од тада нанизала победе и над осталих 14 суперлигаша, што је серија каква дуже од деценију није виђена у Србији. Као да је оним сувише бурним и жестоко критикованим слављем после 1:0 у дербију на "Маракани", Стојановић показао да предосећа нешто што други нису...

ТИТ И УЛА КАО ПРЕДСКАЗАЊЕ
ОГРОМАН допринос у освајању шампионске титуле дао је и Милош Костић, поуздани сарадник и искрени пријатељ Славише Стојановића још из школских дана. Као својеврсно предсказање Звездиног успеха је управо његова појава у клубу, пошто се Костићеви син и ћерка зову - Тит и Ула. Њихова имена Стојановићев асистент је истетовирао на мишицама и када се читају са десне на леву надлаткицу, спајају се у - ТИТУЛА!

СТОЈАНОВИЋ ПРАШИО ГИТАРУ!
ОБЕЋАЊЕ је испуњено! Славиша Стојановић се у слављеничкој ноћи латио гитаре и пред целом екипом и руководством у ресторану "Стари бунар" показао своје музичко умеће. Иако стари рокер и верни обожавалац ЕКВ, није се либио да као фронтмен, с бендом који је увесељавао црвено-беле, засвира и запева "Ђурђевдан". То је изазвало право одушевљење играча, а понајвише Николе Мијаиловића, који је као хипнотисан гледао како Стојановић вешто "плете" по жицама.
После навијачке химне, Звездин тренер је прешао на "домаћи терен" и засвирао хитове "Рибље чорбе" - најпре "Лутку с насловне стране", па "Немој срећо, немој данас" и за крај - "Добро јутро". Аплаузи и овације које је доживео после соло-тачке, најбоље су оцениле музички дар фудбалског стручњака...