Slavljenik godine - Slaviša Stojanović!

Zajedno sa složnom ekipom Slaviša Stojanović nadjačao nevolje, pobedio svih 15 rivala zaredom i pokazao da kvalitet bez kontinuiteta ne vredi mnogo.

Koliko god da je bio odvažan i uveren u sopstvene sposobnosti, Slaviša Stojanović, verovatno ni i u najsmelijem snu, doskora nije dozvoljavao sebi da ga zavede slika kako kolo pre kraja bitke za srpski fudbalski tron nosi epolete generala pobednika. Nije u to verovao ni dobar deo uprave Crvene zvezde, ni većina pristalica kluba, a ponajmanje mediji koji su 44-godišnjeg Srbina sa slovenačkim crtama karaktera tokom jeseni često "videli" najurenog s "Marakane" metlom za gubitnike.

Verovatno mnogi i danas imaju zamerke na neke fudbalske rezone Zvezdinog trenera, ali rezultatima nas je sve naterao da se ugrizemo za jezik i progutamo one reči o njegovoj nemoći da u kuću nekadašnjeg prvaka Evrope vrati očajnički željenu šampionsku krunu.

- Naša ambicija je titula i od nje ne odustajemo, jer smatram da imamo dobar tim, sposoban da uradi mnogo više nego jesenas. Pritisak je veliki, ali javnost ne možeš ubediti lepim rečima, već samo dobrim rezultatima - verovao je Stojanović u svoj tim i na zimskim pripremama.

Čoveku koji je u Beograd stigao kao potpuni anonimus za srpsku publiku, ali s reputacijom trenera koji zna kako se osvajaju titule (dvaput u Sloveniji bio prvak s malenim Domžalama), na putu ka transformaciji u pobednika svim silama pomogla je složna i harmonična grupa fudbalera, koja mu je i prema sopstvenom priznanju skupljana zbrda-zdola. Iako se dugo i glasno šuškalo kako nema autoritet u svlačionici, pa čak i da su mu igrači ponekad mešali prste u izbor taktike i tima, Stojanović je uspeo da ostane dosledan sebi.

Nisu ga poljuljali ni rana eliminacija iz Evrope i bolni porazi od Javora, Voždovca i Čukaričkog, pa čak ni to što u pojedinim situacijama nije imao ni elementarnu podršku klupskog vrha. Uspeo je da stvori timsku koheziju, da istraje u sopstvenim fudbalskim zamislima i - što je najvažnije - da ih usadi u igru tima koji ih je dugo odbacivao kao strano telo.

- Za sve u životu je potrebno vreme, ni ruža ne može da se danas posadi, a sutra da procveta. Samo što ovde strpljenje ne postoji, svi hoće uspeh preko noći - reči su kojima je Stojanović još jesenas pokazao da poznaje srž svog naroda.

A upravo Zvezdin primer pokazao je tvrdoglavom srpskom mentalitetu, preslikanom u okvire sporta, da kvalitet bez kontinuiteta ne vredi mnogo. U moru loših poteza, čelnici s "Marakane" povukli su i jedan rizičan, ali ispostavilo se - dobar. Najviše zahvaljujući predsedniku Draganu Džajiću, trener zimus nije smenjen uprkos izgubljenim bodovima i neoborivoj činjenici da Zvezdina igra u prvoj polusezoni nije imala ni boju ni miris. Ponajmanje šampionske tonove.

Angažovanje igrača na loše pokrivenim pozicijama štopera (dovedeni iskusni Pavićević i Kelhar), uz bezmalo mazohističku odluku ekipe predvođene Milijašem, Ninkovićem i Mijailovićem, da uprkos lošem stanju u klubu i teškoj besparici ostane na okupu, postavili su temelje preokreta. Složniji nego ikad u nameri da osvoje titulu, najpre zbog sebe, ali i zbog armije navijača iscrpljene godinama neuspeha, crveno-beli su krenuli u seriju od deset prolećnih pobeda, koju je nakratko prekinuo onaj najbolniji poraz, u večitom derbiju. Ali, ni taj pojačani Partizanov pritisak, kao ni iznuđena pauza zbog poplava, nisu doneli destabilizaciju u Slavišinu složnu ekipu.

Hiljade ponavljanja na treninzima dovele su do automatizma u mnogim segmentima igre, o čemu je Stojanović uporno govorio kao pobedničkom ključu i u danima kad se javnost bavila njegovom smenom. Očigledno, najlakše je promeniti trenera, ali često ne i najpametnije, što bi trebalo da bude lekcija i drugima u našem fudbalu. Zvezda je istrpela Stojanovića i on je istrpeo nju, sa svim manama koje imaju obe strane. Danas im je šampionski pehar u rukama, a koliko juče bili su otpisani, upleteni u konopcima sopstvenih slabosti...

Na kraju, najveća satisfakcija za sve što je uradio bio je onaj simbolični let uvis, kao znak obostranog poverenja izgrađenog s igračima. U jeku proslave na "Marakani" kompletan tim je nosio šefa, desetinu puta "lansirao" ga u visinu i ponovo dočekivao na ruke. Milijaš i drugovi nisu ni tad, kao ni kad je bilo najbitnije tokom sezone, ispustili Stojanovića, čoveka koji je izrastao u pobednika godine. I to putem kojim se ređe ide...

PRELOMNI DERBI
SA distance od sedam meseci, jasno je da se prelomni trenutak sezone za Zvezdu i budućnost Slaviše Stojanovića na njenoj klupi dogodio na 145. večitom derbiju, naravno, uz pobedu nad Vojvodinom u poslednjem jesenjem kolu. Taktička i rezultatska pobeda protiv Partizana, u utakmici preskromnog kvaliteta, doneli su potpuni preokret iako je rival i posle meča ostao u bodovnoj prednosti. Zvezda je od tada nanizala pobede i nad ostalih 14 superligaša, što je serija kakva duže od deceniju nije viđena u Srbiji. Kao da je onim suviše burnim i žestoko kritikovanim slavljem posle 1:0 u derbiju na "Marakani", Stojanović pokazao da predoseća nešto što drugi nisu...

TIT I ULA KAO PREDSKAZANjE
OGROMAN doprinos u osvajanju šampionske titule dao je i Miloš Kostić, pouzdani saradnik i iskreni prijatelj Slaviše Stojanovića još iz školskih dana. Kao svojevrsno predskazanje Zvezdinog uspeha je upravo njegova pojava u klubu, pošto se Kostićevi sin i ćerka zovu - Tit i Ula. Njihova imena Stojanovićev asistent je istetovirao na mišicama i kada se čitaju sa desne na levu nadlatkicu, spajaju se u - TITULA!

STOJANOVIĆ PRAŠIO GITARU!
OBEĆANjE je ispunjeno! Slaviša Stojanović se u slavljeničkoj noći latio gitare i pred celom ekipom i rukovodstvom u restoranu "Stari bunar" pokazao svoje muzičko umeće. Iako stari roker i verni obožavalac EKV, nije se libio da kao frontmen, s bendom koji je uveseljavao crveno-bele, zasvira i zapeva "Đurđevdan". To je izazvalo pravo oduševljenje igrača, a ponajviše Nikole Mijailovića, koji je kao hipnotisan gledao kako Stojanović vešto "plete" po žicama.
Posle navijačke himne, Zvezdin trener je prešao na "domaći teren" i zasvirao hitove "Riblje čorbe" - najpre "Lutku s naslovne strane", pa "Nemoj srećo, nemoj danas" i za kraj - "Dobro jutro". Aplauzi i ovacije koje je doživeo posle solo-tačke, najbolje su ocenile muzički dar fudbalskog stručnjaka...