У ЕП улазе ултрадесничари и неонацисти

Странке европске деснице, међу којима су и неонацистички и ултрадесничарски покрети, забиљежиле су велики успјех на изборима за Европски парламент (ЕП), што је и прије званичних изборних резултата изазвало својеврсну узбуну у институцијама и тијелима ЕУ.

Свијет 27.05.2014 | 08:14

Иако ће, према још непотврђеним резултатима, у наредном сазиву ЕП највише заступника и даље имати Европска пучка странка (ЕПП) - 214, као и групација социјалиста и социјалдемократа - 187, примјетан је конкретан раст популарности деснице, нарочито у Грчкој, Италији, Данској, али и великим европским државама: Француској, Њемачкој и Великој Британији, које кроје политику ЕУ.

Ултрадесничарске странке, које до сада нису биле заступљене у ЕП, добиле су 63 мјеста у новом сазиву ЕП, а међу њима и Златна зора (Грчка), покрет Пет звјездица (Италија), Алтернатива за Њемачку (АФД), те групација еурофоба окупљена око британске странке УКИП.

У ЕП ће ући и њемачка неонацистичка странка НПД, што ће се десити  први пут у повијести овог законодавног тијела ЕУ. Наиме, ова је партија с око 300.000 гласова (укупно један посто) добила једног заступника на 96 мјеста којима располаже Њемачка у новом сазиву ЕП.

Овај резултат партије која је била на рубу укидања "изненадио је" и Франка Валтера Штанмајера, њемачког шефа дипломатије, који је изјавио да је "ужаснут чињеницом да ће НПД бити заступљена у ЕП".

"Надам се да ће демократске снаге наћи начина да сарађују и да већина десничарских партија неће бити довољно јаке да би дефинисале европску политику", рекао је Штанмајер.

За институције ЕУ посебно забрињавајући је велики успјех Националног фронта из Француске, ултрадесничарске странке коју предводи Марин Ле Пен, актуелна заступница у ЕП. Ова је партија укупно освојила једну четвртину (25 посто) гласова, што је огроман раст у односну на претходне изборе када су имали подршку шест посто бирача.

Примјетан раст евроскептицизма у Великој Британији на изборима за ЕП резултирао је тријумфом странке УКИП Најџела Фериџа, која је освојила чак 27,5 посто гласова, побиједивши опозиционе лабуристе (25,4 посто), али и конзервативце премијера Дејвида Камерона (24 посто).

УКИП и њен лидер, наиме, најпознатији су по томе што позивају на британско повлачење из Уније, након чега би дошла у питање и опстојност самог пројекта ЕУ.

Све ово би из темеља могло уздрмати и званични Брисел, што у својим првим реакцијама не крије ни Жозе Мануел Барозо, предсједник Европске комисије (ЕК).

Након својеврсног тријумфа деснице, Барозо је јуче позвао "све европске снаге на уједињење".

"Дошао је тренутак да се окупимо и дефинирамо будућност ЕУ", рекао је Барозо у саопћењу, додајући како је увјерен у чињеницу да велика већина чланова ЕП жели искористити изазов и "донијети опипљиве користи европским грађанима".