Још штошта о финалу ЛШ

Први пут за скоро шест деценија Купа европских шампиона и сада Лиге шампиона у великом финалу ће се састати не само два тима из исте земље, него чак и из истог града – Мадрида. Шпанска престоница је тако већ ушла у историју, али би у случају тријумфа Јорганџија могла да постане и тек други град са два европска првака. Спектакл је вечерас загарантован.

Фудбал 24.05.2014 | 16:52

Шпанија је актуелни европски и светски првак, Севиља је пре недељу дана освојила Лигу Европе, а у финалу 59. издања Лиге шампиона, ове суботе у Лисабону, о новом шампиону Старог континента одлучиваће опет два шпанска клуба: Реал Мадрид – Атлетико Мадрид (20.45 – ТВ РТС 1 и Аренаспорт 1). Пети пут у историји најеминентнијег, најатрактивнијег, али и финансијски најисплативијег фудбалског такмичења, питање титуле решаваће екипе из исте земље. Тако смо већ имали једно шпанско финале 2000. (Реал Мадрид – Валенсија 3:0), па италијанско 2003. (Милан – Јувентус 3:2 на пенале), енглеско 2008. (Манчестер Јунајтед – Челси 6:5 на пенале) и немачко прошле године (Бајерн – Борусија Дортмунд 2:1).

Међутим, први пут за скоро шест деценија Купа европских шампиона и сада Лиге шампиона, у великом финалу ће се састати не само два тима из исте земље, него чак и из истог града – Мадрида. Шпанска престоница је тако већ ушла у историју, али би у случају тријумфа Атлетика могла да постане и тек други град са два европска првака. Поред Милана.

Грозница суботње вечери увелико тресе Мадрид, а посебно након што су комшије са Бернабеуа и Калдерона поделиле домаће трофеје: Реалу је припао Куп краља, док је Атлетико после 18 дугих година, супротно свим прогнозама, стигао до титуле у Примери. Сада и једни и други желе у Лисабону да испишу нову страницу фудбалске историје: Краљевски клуб да коначно стигне до толико жељене десете, јубиларне европске круне, а популарне Јорганџије да употпуне своју невероватну сезону из снова, први пут у историји дођу до фудбалског Олимпа и упишу се као 23. клуб који је освајао најпрестижнији пехар.

На папиру, клуб са Шамартена је велики фаворит. Реал је ове сезоне имао скоро пет пут већи буџет од Атлетика (570 наспрам 120.000.000 евра), само на довођење Герета Бејла из Тотенхема потрошио је колико његове комшије за једногодишње функционисање целог клуба, а Роналдо и другови у просеку имају три пута већа годишња примања од Косте и колега... Међутим, да није све у парама можда је најбоље показала титула Атлетика у Примери, где су Симеонови ратници после девет месеци и 38 одиграних кола завршили трку испред Барселоне и Реала. Да не идемо даље у историју и присећања на Звездину титулу 1991, Портову круну 2004. или како је исте године Грчка као потпуни аутсајдер постала првак Европе.

Реал Мадрид је добио три последња европска финала, 1998, 2000. и 2002. године, док је Атлетико наступио у само једном и њега је изгубио пре равно четири деценије. И то у репризном мечу против минхенског Бајерна. Ипак, екипа с Калдерона има прилику да постане тек пети клуб свих времена који ће у својим витринама имати сва три најзначајнија европска трофеја. После Јувентуса, Бајерна, Ајакса и Челсија. Што на пример није пошло за руком ни Реалу...

Мадридски великани су се кроз историју у званичним и пријатељским сусретима састајали 264 пута и биланс је апсолутно на страни Краљевског клуба који је забележио 143 победе наспрам 64 славља Јорганџија, док је 57 дуела окончано без победника. Међутим, последњих неколико година све се променило и однос комшија је знатно изједначенији, на последњих пет утакмица чак и егал 2-1-2. Атлетико је прошле године некако у ово време "отео" у финалу Реалу пехар Купа краља, а затим га је јесенас савладао у првенству, насред Бернабеуа, док су Анчелотијеви пулени били успешнији у два меча националног купа ове сезоне.

Интересантно је да су се Реал и Атлетико већ једном састајали на европској сцени. Било је то сада већ давне 1959. године, у полуфиналу Купа европских шампиона, када су Шпанци имали два представника, пошто је Реал бранио титулу. Краљевићи су на свом терену победили са 2:1, Јорганџије су узвратиле са 1:0, али како у то време није важило правило гола у гостима (иначе би прошао Атлетико) играла се мајсторица у Сарагоси. И победио је Реал Мадрид са 2:1, головима Ди Стефана и Пушкаша, да би затим стигао и до своје четврте узастопне титуле.

Ипак, нису баш ни све бројке на страни "богаташа". Атлетико је 2012. освојио Лигу Европе након што је у финалу победио земљаке из Билбаа, а на осам последњих европских дуела са шпанским тимовима Јорганџије не знају за неуспех (5-3-0). И то није све, у пет финала Купа Краља која су играли против Реала, славили су четири пута!

Мадридско финале чини се да није могло да добије бољег домаћина од Лисабона (у њему је играно финале 1967, када је Селтик победио Интер - 2:1), пошто је португалска престоница удаљена од шпанске тек нешто више од 500 километара, па ће навијачки каравани кренути авионима, возовима, али и аутобусима и аутомобилима. Наравно, под условом да сте дошли до карата које су званично коштале 70, 160, 280 и 390 евра, док се на интернету продају и по цени од 10.000 европских новчаница!

Сваки од финалиста је за своје навијаче добио по 17.000 карата које су "сосиосима" дељене (продаване) на лутрији, пошто је било по 60 до 70.000 захтева са обе стране. Преостали контингент карата није био у слободној продаји, већ је ишао преко великих спонзора УЕФА. У Лисабону ће, на удаљености од километар и по, бити формиране две навијачке зоне, а интересантно је да су челници Атлетика одлучили да база тима буде у хотелу који је одмах поред смештаја својих бучних "тифоза"!

Колико Португалци желе да изађу у сусрет комшијама, показује податак да су одобрили слетање авиона и у рану зору, што је иначе забрањено, као и да су омогућили да у једном делу Лисабона буду постављени велики екрани око којих ће се углавном налазити навијачи Реал Мадрида. Симпатизери Атлетика који нису успели да дођу до карата окупиће се на Калдерону, где ће бити постављена четири огромна екрана. Чак и градске улице, реаловци и атлетиковци су поделили. У случају тријумфа Краљевског клуба весеље ће бити у у зору на Тргу Сибелес, ако победи Атлетико, карневалска журка одржаће се у недељу на Нептуну.

ИКЕР КАСИЉАС ЈУРИ ТРЕЋУ ТИТУЛУ

У редовима финалиста постоје три фудбалера који знају како се осваја европска титула. Икер Касиљас већ има две у својој биографији, обе с Реалом. По једном су пехар дизали Кристијано Роналдо (Манчестер Јунајтед) и Давид Виља (Барселона).

НА ТРИБИНАМА 5.670.000 ЉУДИ

Пут до финала Лиге шампиона трајао је, од почетка квалификација, скоро 11 месеци. У главном делу одигране су 124 утакмице, постигнуто је 357 голова (2,88 по мечу), а сусрете је посматрало уживо на стадионима широм Европе више од 5.670.000 гледалаца.

КАРЛО АНЧЕЛОТИ СТИЖЕ И ПЕЈСЛИЈА

Карло Анчелоти има прилику да уђе у историју. Италијан јури трећу европску титулу, колико је једино узео Боб Пејсли с Ливерпулом, док има прилику да буде шампион са два различита тима (обе претходне с Миланом), као што су учинили Мурињо (Порто и Интер), Хајнкес (Реал и Бајерн), Хицфелд (Дортмунд и Бајерн) и Хапел (Хамбургер и Фајенорд).

А приде су Анчелоти, Муњоз и Гвардиола једини постали прваци Европе са истим тимом као играчи и тренери.

АТЛЕТИКО НЕ ПОБЕЂУЈЕ СА ПЕНАЛА

Ако је судити по статистици, ни једни ни други баш не би волели да се победник одлучује са беле тачке. Реал у европским такмичењима има скор са пенала 1-2, док су фудбалери Атлетика три пута изводили једанаестерце и сва три пута су терен напуштали погнутих глава.

Част да суди велико финале припала је Холанђанину Бјерну Кујперсу који је 2013. водио меч за титулу у Лиги Европе. Кујперс је, иначе, четврти Холанђанин у историји који суди финале највећег европског такмичења. последњи је био Дик Јол 2001. године.

РЕКОРДИ

* Реал Мадрид је рекордер са девет титула
* Милано је једини град који има два клуба европска првака: Милан и Интер
* Мадридски Реал је рекордер са пет узастопних титула (1956-1960)
* Последњи који је одбранио круну био је Милан (1989, 1990)
* Само два тима су освојила титулу без странаца: Селтик 1967. и Реал 1966.
* Само шест клубова је успело у истој сезони да освоје европску титулу уз домаће првенство и куп: Селтик (1967.), Ајакс
(1972.), ПСВ (1988.), Манчестер Јунајтед (1999.), Барселона (2009.) и Интер (2010.).
* Франсиско Хенто (Реал Мадрид) је једини играч са чак шест титула
* Боб Пејсли је једини тренер са три титуле (Ливерпул 1977, 1978. и 1981)
* Кларенс Седорф је једини освојио титуле са три различита тима (Ајакс, Реал и Милан)
* Само Муњоз (Реал М.), Анчелоти (Милан) и Гвардиола (Барселона) су успели да освоје титуле са истим клубом и као играчи и као тренери

ТИТУЛЕ
9 Реал Мадрид
7 Милан
5 Ливерпул, Бајерн
4 Барселона, Ајакс
3 Интер, Манчестер Јунајтед
2 Бенфика, Јувентус, Нотингем Форест, Порто
1 Челси, Селтик, Хамбургер, Стеауа, Марсељ, Фејенорд, Астон Вила, ПСВ, Црвена звезда, Борусија Д.