Još štošta o finalu LŠ

Prvi put za skoro šest decenija Kupa evropskih šampiona i sada Lige šampiona u velikom finalu će se sastati ne samo dva tima iz iste zemlje, nego čak i iz istog grada – Madrida. Španska prestonica je tako već ušla u istoriju, ali bi u slučaju trijumfa Jorgandžija mogla da postane i tek drugi grad sa dva evropska prvaka. Spektakl je večeras zagarantovan.

Fudbal 24.05.2014 | 16:52

Španija je aktuelni evropski i svetski prvak, Sevilja je pre nedelju dana osvojila Ligu Evrope, a u finalu 59. izdanja Lige šampiona, ove subote u Lisabonu, o novom šampionu Starog kontinenta odlučivaće opet dva španska kluba: Real Madrid – Atletiko Madrid (20.45 – TV RTS 1 i Arenasport 1). Peti put u istoriji najeminentnijeg, najatraktivnijeg, ali i finansijski najisplativijeg fudbalskog takmičenja, pitanje titule rešavaće ekipe iz iste zemlje. Tako smo već imali jedno špansko finale 2000. (Real Madrid – Valensija 3:0), pa italijansko 2003. (Milan – Juventus 3:2 na penale), englesko 2008. (Mančester Junajted – Čelsi 6:5 na penale) i nemačko prošle godine (Bajern – Borusija Dortmund 2:1).

Međutim, prvi put za skoro šest decenija Kupa evropskih šampiona i sada Lige šampiona, u velikom finalu će se sastati ne samo dva tima iz iste zemlje, nego čak i iz istog grada – Madrida. Španska prestonica je tako već ušla u istoriju, ali bi u slučaju trijumfa Atletika mogla da postane i tek drugi grad sa dva evropska prvaka. Pored Milana.

Groznica subotnje večeri uveliko trese Madrid, a posebno nakon što su komšije sa Bernabeua i Kalderona podelile domaće trofeje: Realu je pripao Kup kralja, dok je Atletiko posle 18 dugih godina, suprotno svim prognozama, stigao do titule u Primeri. Sada i jedni i drugi žele u Lisabonu da ispišu novu stranicu fudbalske istorije: Kraljevski klub da konačno stigne do toliko željene desete, jubilarne evropske krune, a popularne Jorgandžije da upotpune svoju neverovatnu sezonu iz snova, prvi put u istoriji dođu do fudbalskog Olimpa i upišu se kao 23. klub koji je osvajao najprestižniji pehar.

Na papiru, klub sa Šamartena je veliki favorit. Real je ove sezone imao skoro pet put veći budžet od Atletika (570 naspram 120.000.000 evra), samo na dovođenje Gereta Bejla iz Totenhema potrošio je koliko njegove komšije za jednogodišnje funkcionisanje celog kluba, a Ronaldo i drugovi u proseku imaju tri puta veća godišnja primanja od Koste i kolega... Međutim, da nije sve u parama možda je najbolje pokazala titula Atletika u Primeri, gde su Simeonovi ratnici posle devet meseci i 38 odigranih kola završili trku ispred Barselone i Reala. Da ne idemo dalje u istoriju i prisećanja na Zvezdinu titulu 1991, Portovu krunu 2004. ili kako je iste godine Grčka kao potpuni autsajder postala prvak Evrope.

Real Madrid je dobio tri poslednja evropska finala, 1998, 2000. i 2002. godine, dok je Atletiko nastupio u samo jednom i njega je izgubio pre ravno četiri decenije. I to u repriznom meču protiv minhenskog Bajerna. Ipak, ekipa s Kalderona ima priliku da postane tek peti klub svih vremena koji će u svojim vitrinama imati sva tri najznačajnija evropska trofeja. Posle Juventusa, Bajerna, Ajaksa i Čelsija. Što na primer nije pošlo za rukom ni Realu...

Madridski velikani su se kroz istoriju u zvaničnim i prijateljskim susretima sastajali 264 puta i bilans je apsolutno na strani Kraljevskog kluba koji je zabeležio 143 pobede naspram 64 slavlja Jorgandžija, dok je 57 duela okončano bez pobednika. Međutim, poslednjih nekoliko godina sve se promenilo i odnos komšija je znatno izjednačeniji, na poslednjih pet utakmica čak i egal 2-1-2. Atletiko je prošle godine nekako u ovo vreme "oteo" u finalu Realu pehar Kupa kralja, a zatim ga je jesenas savladao u prvenstvu, nasred Bernabeua, dok su Ančelotijevi puleni bili uspešniji u dva meča nacionalnog kupa ove sezone.

Interesantno je da su se Real i Atletiko već jednom sastajali na evropskoj sceni. Bilo je to sada već davne 1959. godine, u polufinalu Kupa evropskih šampiona, kada su Španci imali dva predstavnika, pošto je Real branio titulu. Kraljevići su na svom terenu pobedili sa 2:1, Jorgandžije su uzvratile sa 1:0, ali kako u to vreme nije važilo pravilo gola u gostima (inače bi prošao Atletiko) igrala se majstorica u Saragosi. I pobedio je Real Madrid sa 2:1, golovima Di Stefana i Puškaša, da bi zatim stigao i do svoje četvrte uzastopne titule.

Ipak, nisu baš ni sve brojke na strani "bogataša". Atletiko je 2012. osvojio Ligu Evrope nakon što je u finalu pobedio zemljake iz Bilbaa, a na osam poslednjih evropskih duela sa španskim timovima Jorgandžije ne znaju za neuspeh (5-3-0). I to nije sve, u pet finala Kupa Kralja koja su igrali protiv Reala, slavili su četiri puta!

Madridsko finale čini se da nije moglo da dobije boljeg domaćina od Lisabona (u njemu je igrano finale 1967, kada je Seltik pobedio Inter - 2:1), pošto je portugalska prestonica udaljena od španske tek nešto više od 500 kilometara, pa će navijački karavani krenuti avionima, vozovima, ali i autobusima i automobilima. Naravno, pod uslovom da ste došli do karata koje su zvanično koštale 70, 160, 280 i 390 evra, dok se na internetu prodaju i po ceni od 10.000 evropskih novčanica!

Svaki od finalista je za svoje navijače dobio po 17.000 karata koje su "sosiosima" deljene (prodavane) na lutriji, pošto je bilo po 60 do 70.000 zahteva sa obe strane. Preostali kontingent karata nije bio u slobodnoj prodaji, već je išao preko velikih sponzora UEFA. U Lisabonu će, na udaljenosti od kilometar i po, biti formirane dve navijačke zone, a interesantno je da su čelnici Atletika odlučili da baza tima bude u hotelu koji je odmah pored smeštaja svojih bučnih "tifoza"!

Koliko Portugalci žele da izađu u susret komšijama, pokazuje podatak da su odobrili sletanje aviona i u ranu zoru, što je inače zabranjeno, kao i da su omogućili da u jednom delu Lisabona budu postavljeni veliki ekrani oko kojih će se uglavnom nalaziti navijači Real Madrida. Simpatizeri Atletika koji nisu uspeli da dođu do karata okupiće se na Kalderonu, gde će biti postavljena četiri ogromna ekrana. Čak i gradske ulice, realovci i atletikovci su podelili. U slučaju trijumfa Kraljevskog kluba veselje će biti u u zoru na Trgu Sibeles, ako pobedi Atletiko, karnevalska žurka održaće se u nedelju na Neptunu.

IKER KASILJAS JURI TREĆU TITULU

U redovima finalista postoje tri fudbalera koji znaju kako se osvaja evropska titula. Iker Kasiljas već ima dve u svojoj biografiji, obe s Realom. Po jednom su pehar dizali Kristijano Ronaldo (Mančester Junajted) i David Vilja (Barselona).

NA TRIBINAMA 5.670.000 LJUDI

Put do finala Lige šampiona trajao je, od početka kvalifikacija, skoro 11 meseci. U glavnom delu odigrane su 124 utakmice, postignuto je 357 golova (2,88 po meču), a susrete je posmatralo uživo na stadionima širom Evrope više od 5.670.000 gledalaca.

KARLO ANČELOTI STIŽE I PEJSLIJA

Karlo Ančeloti ima priliku da uđe u istoriju. Italijan juri treću evropsku titulu, koliko je jedino uzeo Bob Pejsli s Liverpulom, dok ima priliku da bude šampion sa dva različita tima (obe prethodne s Milanom), kao što su učinili Murinjo (Porto i Inter), Hajnkes (Real i Bajern), Hicfeld (Dortmund i Bajern) i Hapel (Hamburger i Fajenord).

A pride su Ančeloti, Munjoz i Gvardiola jedini postali prvaci Evrope sa istim timom kao igrači i treneri.

ATLETIKO NE POBEĐUJE SA PENALA

Ako je suditi po statistici, ni jedni ni drugi baš ne bi voleli da se pobednik odlučuje sa bele tačke. Real u evropskim takmičenjima ima skor sa penala 1-2, dok su fudbaleri Atletika tri puta izvodili jedanaesterce i sva tri puta su teren napuštali pognutih glava.

Čast da sudi veliko finale pripala je Holanđaninu Bjernu Kujpersu koji je 2013. vodio meč za titulu u Ligi Evrope. Kujpers je, inače, četvrti Holanđanin u istoriji koji sudi finale najvećeg evropskog takmičenja. poslednji je bio Dik Jol 2001. godine.

REKORDI

* Real Madrid je rekorder sa devet titula
* Milano je jedini grad koji ima dva kluba evropska prvaka: Milan i Inter
* Madridski Real je rekorder sa pet uzastopnih titula (1956-1960)
* Poslednji koji je odbranio krunu bio je Milan (1989, 1990)
* Samo dva tima su osvojila titulu bez stranaca: Seltik 1967. i Real 1966.
* Samo šest klubova je uspelo u istoj sezoni da osvoje evropsku titulu uz domaće prvenstvo i kup: Seltik (1967.), Ajaks
(1972.), PSV (1988.), Mančester Junajted (1999.), Barselona (2009.) i Inter (2010.).
* Fransisko Hento (Real Madrid) je jedini igrač sa čak šest titula
* Bob Pejsli je jedini trener sa tri titule (Liverpul 1977, 1978. i 1981)
* Klarens Sedorf je jedini osvojio titule sa tri različita tima (Ajaks, Real i Milan)
* Samo Munjoz (Real M.), Ančeloti (Milan) i Gvardiola (Barselona) su uspeli da osvoje titule sa istim klubom i kao igrači i kao treneri

TITULE
9 Real Madrid
7 Milan
5 Liverpul, Bajern
4 Barselona, Ajaks
3 Inter, Mančester Junajted
2 Benfika, Juventus, Notingem Forest, Porto
1 Čelsi, Seltik, Hamburger, Steaua, Marselj, Fejenord, Aston Vila, PSV, Crvena zvezda, Borusija D.