Маглај: Несносан смрад и отпад на сваком кораку

Улице Маглаја и седам дана након повлачења воде под којом је овај градић био три дана и ноћи још су затрпане непрегледним количинама муља и уништеног покућства, које су грађани избацили из својих уништених домова.

Босна и Херцеговина 24.05.2014 | 14:27

Несносан смрад шири се градом с око 25.000 становника, у којем су дјеца већ 10 дана заробљена у кућама јер је боравак на отвореном ризичан.

"Полако почињемо схватати шта нам се десило. Не спавамо од умора и стреса. Потребна нам је помоћ из других градова да ово што прије очистимо јер ћемо умријети од заразе.

Не може се дисати без маски, а с маскама је још теже на овој врућини кад се овако напорно ради", рекла је Емина Башић, коју смо у петак затекли како с колегиницом Енесом Салкић чисти оно што је остало од продавнице обуће у којој су обје радиле до 14. маја када је ријека Босна потопила Маглај и све прве спратове објеката у граду, смјештеном у централној БиХ.

"Људе тек сада хвата паника јер видимо да се овдје живот задуго неће вратити у нормалу. Извори заразе су на сваком кораку. Најгоре је за дјецу, она су затворена у кућама од 14. маја кад нас је поплавило. Ко је имао могућност своју дјецу послао је на село, да више не буду заробљена",  каже Енеса Салкић.

Емина Башић подсјећа да је у протеклом рату Маглај био у "ратном обручу", па сад сви страхују да су набујала Босна и потоци у град донијели мине.

"Чула сам да су људи, износећи муљ из станова, налазили мине. Ово је агонија! Од чега ћемо живјети кад престане стизати хуманитарна помоћ. Уништени су пословни простори и фабрика 'Натрон' која је хранила пола града", објашњава Башићева.

У Федералној управи Цивилне заштите (ФУЦЗ) тврде да је оправдан страх Маглајлија од мина и осталих убојитих направа заосталих из протеклог рата.

"Наше екипе су у Маглају у муљу већ налазиле метака, ручних бомби и гранату од 112 милиметара. Ово није опасност само за локално становништво, него и за стотине волонтера који су свакодневно од прошлог викенда у Маглају, гдје помажу у рашчишћавању станова и улица", упозорио је Фахрудин Солак, вршилац дужности директора Федералне управе Цивилне заштите.

Како би волонтери, међу којима је највише рудара и студената Сарајевског универзитета, били што мање изложени ризику да чишћењем активирају мину, око 50 припадника ФУЦЗ прије њих провјерава терен и упозоравају их да пријаве све сумњиве предмете које нађу у наслагама муља и отпада.

"Упозоравам све да буду максимално опрезни јер, кад се налази у муљу, противпјешадијску мину 'паштету' тешко је разликовати од 'Подравкине' конзерве паштете", нагласио је Солак, додавши да екипе Цивилне заштите све волонтере који помажу становницима Маглаја опслужују заштитним маскама, рукавицама, алатом...

"Стално су ту и наше мобилне лабораторије за деконтаминацију и покретна спалионица отпада животињског поријекла, будући да је у граду остало много кварљиве хране која је такође потенцијални извор заразе", рекао је Солак.

Тврди да до сада нико од локалног становништва није заражен и да нема повријеђених током рашчишћавања града.