Како је Севиља успела освојити ЛЕ?

Летос су остали без Негреда, Наваса, Кондогбије, Палопа, Медела, али су у свом стилу створили неке нове асове и сада је ред да то и наплате.

Фудбал 15.05.2014 | 20:03

Крајем прошлог века немачки и италијански клубови су доминирали у тадашњем Купу УЕФА. Било је то „њихово“ такмичење пошто су га освојили у 11 од 12 узастопних сезона. Али, откад је Парма 1999. освојила титулу, више ниједан италијански (а, ни немачки) клуб није победио у другом по важности европском клупском такмичењу. УЕФА је убрзо променила формат, интегрисала Куп победника Купова у Куп УЕФА, али испоставило се да то није једина промена која ће погодити поменуто такмичење. Куп УЕФА је прво прерастао у Лигу УЕФА, потом и у Лигу Европе, а добија је и нове господаре - Шпанце.

Од последњих десет титула у Лиги Европе, чак шест су освојили тимови из Примере, а три од тих шест је завршило у трофејној сали Севиље. Црвено-бели из Андаузије су синоћ постали тек четврти тим у историји такмичења који је у њему тријумфовао три пута. То је пре њих успело само великанима Јувентусу, Ливерпулу и Интеру. Али, никоме није успело да тај подвиг оствари у року од само осам година!

Севиља је постала клуб који је обележио претходну деценију у Лиги Европе. Такмичење који многи потцењују и називају га Б категоријом, њима значи много. Њихови навијачи га славе као што Мадриђани и Каталонци славе освајање Лиге шампиона. Андалужани су нашли савршено место на европској фудбалској мапи.

Постали су господари Б продукције!

Преслаби за озбиљну борбу у Лиги шампиона, али најбољи у друштву клубова који не могу да се умешају у борбу за европски трон.

Севиља није клуб без прошлости и историје. Имали су златне године у периоду пре и после Другог светског рата, када су освојили и своју једину титулу првака Шпаније (1946.), четири пута били вицешампиони, освојили три Купа Краља, али после тога су уследила и испадања у Сегунду, затим периоди када су само били стабилан прволигаш и на крају најтеже године клуба када су карејм 20. века опет испали у Сегунду. За то време су многи великани прошли кроз клуб. Од чувених тренера Еленија Ерере и Луиса Арагонеса, преко фудбалских звезда Дијега Марадоне, Ивана Заморана или Давора Шукера.

Прави препород и стварање Севиље какву данас познајемо почео је 2002. године, када је локални адвокат Хосе Марија Дел Нидо постао председник клуба. Упоставио је четири правила којих се клуб и данас држи: Поверење у тренере, детаљан скаутинг, развој омладинске школе и тешки преговори.

Од када је Дел Нидо преузео командну палицу, Севиља је лансирала неколицину сјајних тренера попут Хоакина Капароса, Хуандеа Рамоса или Манола Хименеза. Дел Нидо је знао да трпи и „чека“ тренере.

Севиља је постала и један од ретких шпанских клубова, не рачунајући гиганте из Мадрида и Барселоне, који је постао потпуно отворен за странце. Пре свега захваљујући сјајном спортском директору Монкију који је на визионарски начин успевао да препозна спортски и економски потенцијал у играчима.

Захваљујући њему, Севиља је за разлику од већег дела Примере доводила играче са свих страна света, обављала велики број трансфера и позајмица, што није типично за клубове који припадају средњем или доњем делу шпанског фудбала. Најбољи примери Севиљиног скаутинга су Бразилци Дани Алвес, Адријано и Жулио Баптиста, Француз Жофри Кондогбија...

Посебно је Монки имао нос да у Севиљи „повампири“ неке фудбалере који су били отписани у својим клубовима и којима је била потребна друга шанса. Такав је био случај са Луисом Фабијаном (Порто), Фредериком Канутеом (Тотенхем), Кристијаном Поулсеном (Шалке), Алваром Негредом (Реал Мадрид)...

Истовремено је на много виши ниво подигнута и продукција играча из сопствене школе. Севиља је у претходних десетак година лансирала Серхија Рамоса, Хосеа Антонија Рејеса, Хесуса Наваса, Дијега Капела, Луиса Алберта..

Када се све то сабере, Севиља је добијала и у такмичарском и у економском смислу. Шлаг на торту су биле преговарачке способности Хосе Марије дел Нида. На маестралан начин је тврдио пазар, дизао цену играчима и на крају за десетине милиона „драо“ Барселону, Реал, Арсенал, Монако... Севиља је била приморана да продаје своје најбоље играче, али је то радила за „дебеле“ паре.

Тај силан новац зарађен од трансфера, Дел Нидо није стављао „у сламарицу“, већ га је користио да постепено унапређује клуб и доводи квалитетна појачања на којима ће опет зарадити. Уз све то резултати нису трпели. Увек су довођене праве замене за играче који су одлазили. У последњих осам година, Севиља је освојила три Лиге Европе, два Купа краља, један Суперкуп Шпаније, два пута је играла Лигу шампиона и оба пута дошла до осмине финала...

Мушки су се носили са противницима у Лиги шампиона, видели да имају квалитет да прођу групу, али не и да у нокаути фази направе нешто више. Лига Европе је ипак њихов терен на којем се осећају као риба у води.

Међутим, проблеми су почели пре две године јер је Дел Нидо оптужен за проневеру новца. Не Севиљиног новца, већ због послова од пре 13 година када је у Марбељи био адвокат покојног Хесуса Хила.

Председник Севиље завршио у затвору и многи су овом клубу превдиђали слом. Поготово прошлог лета када су после слабе сезоне били приморани да продају Наваса, Нагреда, Медела, Кондогбију, Палопа...

Али, тренер Унаи Емери се показао као пун погодак после неуспешних епизода које је имао у Валенсији и Москви и испео да направи потпуно нов тим, лансира неке нове звезде попут Карлоса Баке, Алберта Морена, Витола, извукао је најбоље из отписаних фудбалера попут М'Бије, Кариша, Рејеса. Са просеком од 24,9 година старости, Емери је од Севиље направио најмлађи тим у Примери! Старт сезоне је био очајан, али је Емери истрајао. чак и после пораза од 3:7 од Реала. Преломни моменат је била победа на гостовању Еспањолу. Први тријумф ван свог терена у Примери после 14 месеци чекања. Потом је уследила расподија у фрадском дербију против Бетиса (4:0), а убрзо и серију од десет мечева у којој су остварили девет победа!

Чак су и Реал Мадрид бацили на колена и вероватно коштали Краљевски клуб титуле.

На чудесан начин су после пораза на свом терену елиминисали градског ривала Бетис после боље извођења пенала. Потом су преокренули и против Порта у четвртфиналу, а Валенсију су избацили голом М'Бије у последњем секунду меча. На крају их је срећа погледала и на пенал лутрији против Бенфике.

Севиља опет има тим који пуца од потенцијала. Најбољи играч тима Иван Ракитић је плаћен Шалкеу пет милиона евра, а биће продат за 30 или 40 милиона евра. Цена је вишеструко скочила Баки, Морену, Фацију. Биће ово још једна берићетна сезона за Андалужане. Трофеј су већ освојили, сада је рад да то и наплате на фудбалској пијаци.