Сахрањен генерал Богдан Ковач

Уз највише војне почасти у родном селу Грмљани на ободу Поповог поља данас је сахрањен
генерал-потпуковник Богдан Ковач, ратни командант Требињске бригаде и Седмог херцеговачког корпуса Војске Републике Српске.

Генерал Ковач добитник је више високих одликовања и ордења за велике заслуге у одбрани Херцеговине од агресије Хрватске војске, а у требињском Дому културе одржана је комеморативна сједница на којој су се од команданта опростили челници Борачке организације и града Требиња.


Више хиљада сабораца, грађана Требиња и других херцеговачких општина данас је одало посљедњу почаст генерал-потпуковнику Богдану Ковачу, ратном команданту Требињске бригаде, а потом и седмог Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске који је имао велику улогу у успјешној одбрани града од агресије далеко надмоћнијих више елитних гардијских бригада Хрватске војске које су под
командом Јанка Бобетка у љето 1992. године из правца Дубровника напале Требиње и јужну Херцеговину.

За велике ратне заслуге генерал Ковач одликован је Карађорђевом звијездом, Орденом армије, Медаљом за војне заслуге са сребреним мачевима и другим високим одликовањима. На комеморативној сједници која је одржана у требињском Дому културе од ратног команданта опростили су се саборци и челници града Требиња.

"Генерал Богдан Ковач као частан официр Војске Републике Српске бранио је град и Републику Српску од агресије знатно бројнијих и опремљенијих снага, по свим војничким правилима и конвенцијама, и за његово име и јединице које је водио никада се нису могле везати никакве оптужбе. Часно је извршавао свој посао настојећи да сачува своје борце од страдања, и био је најсрећнији када су се његови војници враћали са фронта живи и здраву умјесто на носилима и ковчезима. Поносни смо на генерала који је дао велики допринос одбрани града и народа и стао на чело војске у тешким временима" истакао је у свом обраћању Славко Вучуревић, градоначелник Требиња
 
 
Игром судбине генерал Ковач преминуо је у послије дуже болести у Београду на дан Светог Василија Острошког, на исти дан када је 1992. године преузо команду над Требињском бриградом.

Поред десетина службених возила скромни и честити генерал на лијечење и последње путовање у Београд путовао је аутобусом, што никако не може да служи на част сваком Херцеговцу, а надати се да ће одговорни у наредном периоду исправити понеку неправду и за живота одати признање и поштовање према
многим неправедно заборављеним и запостављеним часним српским официрима и њиховим породицама.

БН ТВ