И Срби имају судију-лепотицу

Фамилије фудбалских судија су најчешће “помињане” на нашим стадионима. Било да су криви или нису, арбитри су нон-стоп на удару критика навијача. Ипак, да и судија може бити миљеник публике показала је Александра Којовић (27), која је на утакмици Српске лиге Запад између Јошанице и Победе из Белошевца својом лепотом и грациозношћу побрала симпатије навијача на стадиону у Новом Пазару, а путем Јутјуба и у целом региону.

Ужичанка, која је већ 11 година на фудбалском терену, приликом посете “Блицу” открива како изгледа када жена дели правду у најважнијој споредној ствари на свету.

- Може се рећи да потичем из праве судијске породице јер је отац Милош некада делио правду на савезном степену такмичења, а брат Небојша и ја смо наставили његовим корацима. Први пут сам се са пиштаљком срела пре 11 година на утакмицама млађих селекција у Ужицу и одмах ми се свидео позив фудбалског судије. Касније сам почела да судим сениорима и преко Окружне лиге и Зоне дошла на листу Српске лиге - група Запад. Тада сам пиштаљку заменила заставицом и 2011. године постала ФИФА интернационални судија.

Као и сви млади арбитри, и Александра је своје прве утакмице судила на нижим окружним лигама, где је некада теже привести утакмицу крају него на највећем степену такмичења.

- Морала сам и ја да прођем те ниже лиге како бих касније напредовала. Слушала сам многе приче да је изузетно тешко судити на окружном степену такмичења, али ја заиста никада нисам имала проблеме на тим утакмицама. Наравно да понекад постоје добацивања у смислу “судија је женско” или “иди кувај ручак”, али то је све у виду шале и никада нисам имала било каквих непријатности.

Она већ шест година суди утакмице Српске лиге, а од пре две године је црвени грб ФСС-а, који стоји на дресу, заменила оним зеленим - ФИФА.

- Пре две године добила сам знак ФИФА, што је за нас жене судије највећи степен у каријери. Ове године судила сам турнире у Летонији и Молдавији, а била сам ангажована и на утакмицама Лиге шампиона, што је за мене представљало посебну част. Организација утакмица у Европи, као и целокупни амбијент који прати те мечеве, на изузетно високом је нивоу и било какви пропусти су сведени на минимум.

Клубови су добро упознати са стилом суђења младе Ужичанке.

- Још одмалена сам заузела неки свој стил суђења. Имам ауторитет код играча и не дозвољавам било какав приговор током сусрета. Можда неки сматрају да жене судије не могу имати исти респект код фудбалера као мушкарци, али то заправо није тачно. Клубови и играчи су већ упознати са мојим начином суђења и добро знају како треба да се понашају током меча.

Као и сваки спортиста, тако и Александра има своје узоре.

- Милорад Мажић је прави пример како се упорношћу и напорним тренинзима могу остварити циљеви. Његов стил суђења, као и понашање на терену, пример су свим младим судијама како би требало да граде своју каријеру. С обзиром на то да сам ја помоћни судија, могу рећи да је Милован Ристић међу најбољим махачима не само у Србији, већ и у Европи. Што се тиче европских арбитара, Хауард Веб је дефинитивно најбољи у последњој деценији јер је судио готово сва финала великих такмичења.

Када не дели правду на фудбалским теренима, Александра ради као медицинска сестра у дому за стара лица у Београду.

- Пре шест месеци преселила сам се у Београд и запослила у дому за стара лица као медицинска сестра. Одличан је осећај када знате да на било који начин можете да помогнете старим особама. Током викенда путујем за Ужице и медицински мантил замењујем судијском опремом.