I Srbi imaju sudiju-lepoticu

Familije fudbalskih sudija su najčešće “pominjane” na našim stadionima. Bilo da su krivi ili nisu, arbitri su non-stop na udaru kritika navijača. Ipak, da i sudija može biti miljenik publike pokazala je Aleksandra Kojović (27), koja je na utakmici Srpske lige Zapad između Jošanice i Pobede iz Beloševca svojom lepotom i gracioznošću pobrala simpatije navijača na stadionu u Novom Pazaru, a putem Jutjuba i u celom regionu.

Užičanka, koja je već 11 godina na fudbalskom terenu, prilikom posete “Blicu” otkriva kako izgleda kada žena deli pravdu u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu.

- Može se reći da potičem iz prave sudijske porodice jer je otac Miloš nekada delio pravdu na saveznom stepenu takmičenja, a brat Nebojša i ja smo nastavili njegovim koracima. Prvi put sam se sa pištaljkom srela pre 11 godina na utakmicama mlađih selekcija u Užicu i odmah mi se svideo poziv fudbalskog sudije. Kasnije sam počela da sudim seniorima i preko Okružne lige i Zone došla na listu Srpske lige - grupa Zapad. Tada sam pištaljku zamenila zastavicom i 2011. godine postala FIFA internacionalni sudija.

Kao i svi mladi arbitri, i Aleksandra je svoje prve utakmice sudila na nižim okružnim ligama, gde je nekada teže privesti utakmicu kraju nego na najvećem stepenu takmičenja.

- Morala sam i ja da prođem te niže lige kako bih kasnije napredovala. Slušala sam mnoge priče da je izuzetno teško suditi na okružnom stepenu takmičenja, ali ja zaista nikada nisam imala probleme na tim utakmicama. Naravno da ponekad postoje dobacivanja u smislu “sudija je žensko” ili “idi kuvaj ručak”, ali to je sve u vidu šale i nikada nisam imala bilo kakvih neprijatnosti.

Ona već šest godina sudi utakmice Srpske lige, a od pre dve godine je crveni grb FSS-a, koji stoji na dresu, zamenila onim zelenim - FIFA.

- Pre dve godine dobila sam znak FIFA, što je za nas žene sudije najveći stepen u karijeri. Ove godine sudila sam turnire u Letoniji i Moldaviji, a bila sam angažovana i na utakmicama Lige šampiona, što je za mene predstavljalo posebnu čast. Organizacija utakmica u Evropi, kao i celokupni ambijent koji prati te mečeve, na izuzetno visokom je nivou i bilo kakvi propusti su svedeni na minimum.

Klubovi su dobro upoznati sa stilom suđenja mlade Užičanke.

- Još odmalena sam zauzela neki svoj stil suđenja. Imam autoritet kod igrača i ne dozvoljavam bilo kakav prigovor tokom susreta. Možda neki smatraju da žene sudije ne mogu imati isti respekt kod fudbalera kao muškarci, ali to zapravo nije tačno. Klubovi i igrači su već upoznati sa mojim načinom suđenja i dobro znaju kako treba da se ponašaju tokom meča.

Kao i svaki sportista, tako i Aleksandra ima svoje uzore.

- Milorad Mažić je pravi primer kako se upornošću i napornim treninzima mogu ostvariti ciljevi. Njegov stil suđenja, kao i ponašanje na terenu, primer su svim mladim sudijama kako bi trebalo da grade svoju karijeru. S obzirom na to da sam ja pomoćni sudija, mogu reći da je Milovan Ristić među najboljim mahačima ne samo u Srbiji, već i u Evropi. Što se tiče evropskih arbitara, Hauard Veb je definitivno najbolji u poslednjoj deceniji jer je sudio gotovo sva finala velikih takmičenja.

Kada ne deli pravdu na fudbalskim terenima, Aleksandra radi kao medicinska sestra u domu za stara lica u Beogradu.

- Pre šest meseci preselila sam se u Beograd i zaposlila u domu za stara lica kao medicinska sestra. Odličan je osećaj kada znate da na bilo koji način možete da pomognete starim osobama. Tokom vikenda putujem za Užice i medicinski mantil zamenjujem sudijskom opremom.