Богаћењу политичара нема краја

Многи политичари у Босни и Херцеговини преко политике су дошли до богатства. Међутим, стварно имовинско стање бх политичара познато је само њима. До званичних имовинских података појединих политичара немогуће је доћи. Ово је потврдио и најновији спор који је пред Окружним судом у Бањалуци покренуо Транспаренси Интернешнел БиХ.

Босна и Херцеговина 09.05.2014 | 16:58

Јавност не би ни знала за спор око имовинских података да се поједини политичари сами нису огласили и објавили да дају сагласност да сви подаци који се на њих односе буду доступни јавности.

Лидер Српске демократске странке Младен Босић, те фукционери ове странке Огњен Тадић и Вукота Говедарица недавно су јавно дали изјашњење Окружном суду Бањалука да се не противе тужби Транспаренси Интернешнела БиХ против Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Репубилке Српске.

„Суд је од нас тројице тражио да се изјаснимо да ли пристајемо да се објаве подаци или не. СДС сматра да треба објавити имовински подаци свих оних који се баве политиком", каже лидер СДС-а Младен Босић.

Удружење грађана Борба против корупције-Транспаренси Интернешнела БиХ из Бањалуке, 2012. године тужила је Републичку управу за геодетске и имовинско-правне послове Републике Српске, јер, у складу са Законом о слободи приступа информацијама, за 44 политичке личности није хтјела да достави податке о имовини, каже извршни директор Транспаренси Интернешнела БиХ Срђан Благовчанин:

„Јер смо сматрали да је потпуно незаконито и неовлаштено Управа одбила приступ таквој врсти информација. Само да подсјетим: БиХ и Република Српска имају закон о слободи приступа информацијама, који каже да су све информације у посједу јавних органа јавне и као такве доступне свима. У овом случају су они покушали да као изговор нађу Закон о заштити личних података. Међутим, и тај закон има формулацију у којој стоји да уколико је информација у јавном интересу, без обзира што садржи у себи и личне податке, она је као таква јавна, дакле мора бити доступна јавности", појашњава Благовчанин.

Партија демократског прогреса такође је сагласна да се имовина политичара објелодани и да се коначно зна шта ко посједује.

На списку лица за које су тражени имовински подаци и који је у посједу Радија Слободне Европе, налазе се и лидери Савеза независних социјалдемократа Милорад Додик, Социјалистичке партије Петар Ђокић, Народног демократског покрета Драган Чавић и Српске радикалне странке Миланко Михајлица. Поред њих, на списку се налази и члан Предсједништва БиХ Небојша Радмановић, али и посланици и делегати у ентитетском и државном парламенту, како владајућих тако и опозиционих странака.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић, који се такође налази на списку, каже да ће поштовати одлука суда:
 
„Постоји Закон о слободи приступа информацијама, али такође постоји и Закон о заштити личних података. Према томе, како год суд пресуди, тако ћемо се и понашати", обећава Радојичић.

У Транспаренси Интернешнелу БиХ сматрају да је и сам Окружни суд, шаљући политичарима захтјев за њихово изјашњење, прекршио закон.

„Свугдје на свијету је ствар елементарне политичке културе да уколико се бавите политиком објавите податке о својој имовини. То је на крају и захтјев који се поставља пред људе који се кандидују на изборима и у БиХ. Ја заиста не видим ниједан разлог, да сад занемаримо ову судску процедуру која се води, због чега људи који обављају функције крију имовину. Одмах у старту то изазива сумњу да крију имовину зато што је она илегално стечена", наглашава Срђан Благовчанин.

Изборни закон БиХ прецизирао је да сваки кандидат за изборну функцију дужан је поднијети изјаву о свом укупном имовинском стању Централној изборној комисији. Иако су политичари по закону дужни доставити податке о имовини коју су стекли прије и током мандата, често се достављају непотпуни, односно нетачни подаци, каже Срђан Благовчанин:

„Први дио проблема лежи у чињеници да имовинске картоне, које су они дужни да достављају приликом кандидовања, практично не провјерава нико. Дакле, они могу да напишу у тим имовинским картонима шта год хоће, то не провјерава нико - и наравно да не постоји никаква посљедица уколико су подаци лажни, нема санкција", подсјећа Благовчанин.

У то су се увјерили и новинари Центра за истраживачко новинарство (ЦИН) из Сарајева који су покушавали утврдити имовину 120 политичара у Босни и Херцеговини пред опште изборе 2010. године.

„Ми смо урадили једну причу на ту тему и пронашли смо да око 35 политичара у цијелој БиХ, укључујући и Федерацију, није пријавило некретнине, као ни примања, дионице или сувласништво или власништво у неким фирмама", наводи новинар ЦИН-а Аладин Абдагић.

Проблем за новинаре ЦИН-а настао је оног тренутка када су од геодетских управа затражени подаци високо позиционираних политичких личности, каже Абдагић:

„Једно вријеме смо добивали податке. Међутим, кад смо слали захтјеве са звучним именима, они су то стопирали и обавјештавали су нас да су морали тражити дозволу централе Геодетске управе у Бањалуци и тада је цијели тај поступак стао“, додаје Абдагић

Једино рјешење било би, сматрају у Транспаренеси Интернешнелу БиХ, да се као у Европи лажно давање имовинских података санкционише кривичном одговорношћу.