Дан побједе над фашизмом и Дан Европе

У свијету ће данас Дан побједе над фашизмом и Дан Европе бити обиљежени низом манифестација.

Република Српска 09.05.2014 | 07:49

У Бањалуци ће 9. мај - Дан побједе над фашизмом, бити обиљежен у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Програм обиљежавања Дана побједе над фашизмом почеће у 11.00 часова полагањем вијенаца на Споменик жртвама фашизма на Тргу палих бораца у Бањалуци, у 11.15 часова предвиђено ја обраћање званичника, а у 11.30 умјетнички програм.

Помоћник министра за борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Душко Милуновић рекао је да је фашизам једна од најмрачнијих идеологија које је човјечанство икада имало, и нагласио да, нажалост, и данас неонацизам постоји, што се могло видјети на оклопним возилима у Украјини.

"Надамо се да та идеологија неће имати велики број присталица и неће моћи да живи", рекао је Милуновић на конференцији за новинаре у Бањалуци.

Он је подсјетио да је на подручју бивше Југославије у Другом свјетском рату погинуло 1,7 милиона људи, од чега око 300.000 бораца НОР-а.

Милуновић је рекао да је антифашистички покрет на простору бивше Југославије највећим дијелом био српски, јер се процјењује да је 82 одсто Срба чинило Народноослободилачку војску.

Он је напоменуо да је на подручју бивше Југославије за вријеме Другог свјетског рата формирана фашистичка Независна Држава Хрватска, која је према монструозности била испред нациста.

"У једном од највећих логора смрти на овом простору на стравичан начин уморено је више од 700.000 људи, од којих су највећи број били Срби", рекао је Милуновић.

Он је истакао да је Други свјетски рат у историји човјечанства био најмасовнији, а према броју људских жртава најстравичнији сукоб у којем је погинуло 55 до 60 милиона људи.

Милуновић је подсјетио да се Дан побједе над фашизмом обиљежава у знак сјећања на дан када је нацистичка Њемачка потписала капитулацију у Другом свјетском рату.

На Црвеном тргу у Москви се, поводом Дана победе, одржава велика војна парада, у којој учествује више родова војске, укључујући авијацију. На тој паради се сваки пут прикажу најновија достигнућа руске технологије, али и опрема из Другог светског рата.

Девети мај се обележава и као Дан Европе, јер је на тај дан 1950. године тадашњи француски министар спољних послова Робер Шуман поставио темеље за стварање уједињене Европе.

Пре 64 године, непосредно после Другог светског рата, у време када је још владало дубоко неповерење између вековних непријатеља Француске и Немачке, Шуман је објавио документ који ће остати запамћен као "Шуманова декларација", у којем је предложио формирање неке врсте европске федерације као средства за очување мира.

Шуманов план се данас сматра зачетком процеса европских интеграција, а Шуман оцем данашње Европске уније.

Иницијативи за креирање Европске заједнице за угаљ и челик прикључиле су се, поред Француске и Немачке, и Италија, Белгија, Данска и Холандија.

Годину дана касније, 18. априла 1951. године, потписан је Париски уговор, којим је основана прва од три европске заједнице. Касније је, Римским уговором из 1957. године, основана Европска економска заједница, а потписивањем Мастрихтског уговора 1992. године настала је Европска унија.

Европски савет је 1985. године одлучио да се дан објављивања декларације, 9. мај, обележава као Дан Европе, не само у ЕУ, већ и широм света.