Може ли Савез за промјене поразити Додика на изборима?

Једанаест опозиционих парламентарних и ванпарламентарних странака, већи број невладиних организација и појединаца из јавног живота Републике Српске потписали су 30. априла Декларацију о основању “Савеза за промјене”.

На челу Савеза је Српска демократска странка , а битни стубови овог опозиционог блока су и Партија демократског прогреса и Народни демократски покрет Драгана Чавића. “Савез за промјене” наступиће на општим изборима у октобру као јединствен политички блок, са заједничким кандидатима за предсједника Републике Српске и члана Председништва БиХ.

Савез јесте шаролико друштво, али је од свега најзначајнија његова ширина, односно чињеница да су му приступиле велике опозиционе партије, мање странке, али и велики број невладиних организација и особа из јавног живота Републике Српске.

Приступајући опозиционом блоку, сви они су показали да више не постоји страх од владајућих и да су им се спремни супротставити. Ријечју, све чланице Савеза, од највећих до појединаца, у њега су унијели своју опредјељеност да желе промијенити постојећу власт и супротставити се владајућој касти која је Републику Српску и њене грађане довела на руб економског амбиса.

Осим тога, масовност Савеза потврдила је да Милорад Додик више нема харизму, снагу нити утицај, којима априори може да дисквалификује своје политичке противнике. Сви који су приступили Савезу, јасно су показали да су против Додика, што опет говори да његова политичка моћ иде силазном путањом.

Перјаница Савеза за промјене је СДС, што је и природно, с обзиром да се ради о најјачој опозиционој партији.

Највећи ослонац СДС у опозиционом блоку су ПДП и НДП. ПДП-у у последње вријеме не иде баш најбоље и рејтинг ове странке је у опадању, док Чавићева НДП биљежи раст, посебно након што је тој странци приступио Здравко Крсмановић са својом Новом социјалистичком партијом и Радомир Пашић, донедавно СДС-ов посланик из Новог Града.

У опозиционом блоку су и радикали Миланка Михајлице, чији је политички утицај последњих година миноран, те напредњаци Јована Хаџи Митровића, чија Српска напредна странка РС тврди да баштини наслијеђе србијанских напредњака Александра Вучића.

Савезу је приступио и Тихомир Глигорић са својом “Српском Алтернативом”, који је најконтроверзнији члан Савеза за промјене, с обзиром на то да је до прије годину дана био члан владајућег СНСД-а и директор Управе за геодетске и имовинско-правне послове РС. Глигорића данас његове бивше колеге оптужују за криминалне радње, МУП му подноси кривичне пријаве, али је он значајан Савезу јер је инсајдер, који својим оштрим изјавама спрам Додика и владајуће политичке елите никога не оставља равнодушним.

Мана Савеза је и то што међу његовим челницима нема “нових лица”, већ су то углавном особе које су годинама присутне на политичкој сцени РС и БиХ. Од водећег тројца Босић, Иванић, Чавић, једино лидер СДС-а није обављао значајније ентитетске или државне функције, осим што је једно краће вријеме био замјеник министра иностраних послова БиХ.

У Декларацији Савеза се, између осталог, наводи да је њихво основни циљ развој и напредак РС као равноправног ентитета унутар БиХ, опредељење за чланство БиХ у Европској унији, те јачање специјалних веза са Србијом.

Потписници Декларације су се обавезали да ће, уколико након октобарских избора преузму власт, кренути у суштинске реформе у свим областима друштва и радити на побољшању економско-социјалног положаја грађана РС.

“Доласком на власт Савез за промјене ће инсистирати на санкционисању друштвених деформација и неправди, те ће одмах процесуирати носиоце криминала и корупције у РС и одузети незаконито стечену имовину. Јавно ћемо објавити све афере, тајне уговоре и њихове актере, који су проузроковали штету од више милијарди марака РС  и њеним грађанима”, наведено је у Декларацији.

У Прогласу је истакнуто да “ко тврди да воли и штити РС не смије да је поткрада, не смије да њеном народу чини неправду и не смије да га гура у сукобе”.

Потписници Декларације истакли су потребу за промјенама у РС, наводећи да “народ тражи правду, борбу против корупције, тражи покретање привреде и радна мјеста”.

“Политика је могућност избора, а у тој могућности, могуће је подржати Додикову власт и надати се да ће поправити стање. Ми не вјерујемо у такву могућност, јер су они одговорни за постојеће стање, пошто је оно последица њиховог рада. Друга могућност, и једини прави избор, су свеобухватне промјене у РС које нуди Савез за промјене”, стоји у Прогласу.

Савез за промјене је много обећао. Да би обећања испунио, прво мора да побиједи на октобарским изборима. Ако се то деси, обрачун са криминалом и корупцијом биће неминовност. Јер, у Републици Српској је све до те мјере пропало и потрошено, да нова власт за почетак грађанима неће имати понудити ништа друго до “тајкунске глади”, односно истрага, хапшења и процесуирања свих оних који су одговорни за економско-социјално разарање овог ентитета.

Савез за промјене је тек заживио и сарадња његових чланица још је лабава и више декларативна него суштинска. Како вријеме буде одмицало, а октобар се приближавао, дјеловање опозиционог блока, нема сумње, биће снажније.

На другој страни, Додик и његов СНСД остали су запрепаштени ширином и масовношћу Савеза за промјене, реагујући нервозно и злурадо на стварање опзиоционог блока. СНСД још није одговорила истом мјером и није обзнанила да ли ће постојећа владајућа (СНСД-ДНС и социјласти) заједно на октобарске изборе. Ако им ДНС и социјалисти окрену леђа, СНСД о октобру не може изађи као побједник у трци са Савезом за промјене, посебно када је ријеч о изборима за предсједника РС и члана Предсједништва БиХ.

Журнал.инфо