Увести заједничку монету

Политички аналитичар из Вашингтона Стивен Мејер сматра да је руководство Републике Српске отишло много даље од руководства Србије у настојањима да заузме равноправне основе у релацијама са Вашингтоном, Бриселом, Москвом и другим европским центрима и предлаже увођење заједничке монете за Српску и Србију.

Република Српска 30.09.2012 | 14:04 Политички аналитичар из Вашингтона Стивен Мејер сматра да је руководство Републике Српске отишло много даље од руководства Србије у настојањима да заузме равноправне основе у релацијама са Вашингтоном, Бриселом, Москвом и другим европским центрима и предлаже увођење заједничке монете за Српску и Србију. Мејер истиче да је Београд често парализован унутрашњим борбама између политичких партија и склон да се превише лако покори Бриселу и Вашингтону, а не добије ништа за узврат. „Најсвјежији примјер јесу захтјеви чланова њемачког Бундестага који су били у посјети Београду. Њемачка делегација је поднијела своје захтјеве, а да нова влада у Београду скоро уопште није одговорила, осим страхом“, рекао је Мејер у интервјуу Срни. Мејер је поздравио иницијативу за јачање сарадње Срба у региону и дијаспори, посебно између Републике Српске и Србије, коју је актуелизовао предсједник Српске Милорад Додик, и посебно нагласио економска и финансијска питања – већу трговину, више заједничких компанија, већа заједничка истраживања и већу сарадњу са другим државама и страним компанијама. „На финансијском плану, било би корисно и за Републику Српску и Србију да имају заједничку монету . То би било прилично у сагласности са Анексом 4. Дејтонског споразума“, сматра Мејер. Иако је руководство Републике Српске много боље у суочавању за Западом, и оно је, сматра Мејер, често много опрезније него што треба да буде. "Република Српска постаје сувише заробљена догађајима у Федерацији БиХ који одузимају и вријеме и енергију. То је посебно штетно за Републику Српску, јер Федерација БиХ колабира, а Република Српска наставља да вјерује да се не може макнути даље од Дејтона“, сматра Мејер. Друго подручје, истакао је Мејер, јесте усаглашавање закона и правних институција између Српске и Србије, посебно у прекограничним економским стварима и кривичном закону, а, евентуално, могло би бити мудро и да „дијеле“ дијелове новог заједничког устава. „Србија и Република Српска би задржале своје постојеће уставе, али би могле да напишу нови документ за подручја у којима постоје заједничке институције и интереси“, рекао је Мејер, бивши професор вашингтонског Универзитета за националну одбрану. Било би добро, напомиње он, да дијаспора, посебно у Америци, буде охрабрена да инвестира више него што сада инвестира у Републику Српску и Србију. „То може да се уради првенствено кроз царинске подстицаје који би били од користи за инвестиције из дијаспоре. Дијаспору такође треба ангажовати да активно охрабрује главне несрпске корпорације, посебно корпорација у Америци и Европи, да директно инвестирају“, истакао је Мејер. Он наглашава да је можда најбољи начин да се интегришу образовни систем Срба са обје стране Дрине да се усвоје програми размјене наставника, да се координишу школски програми, изједначе плате наставника, координише употреба уџбеника и других образовних материјала и успоставе слични захтјеви који се тичу тестова и матурирања. У хармонизацији културних система, можда би, истакао је он, било најбоље координисати велике програме у умјетности, литератури, поезији, позоришту, итд. Мејер сматра да би било корисно да се створе заједничке умјетничке дружине, као што су симфонијски оркестар, опера, заједничка културно умјетничка друштва, итд, а императив је, сматра он, успоставити заједничку комисију за културу и заједничку умјетничку академију.