Uvesti zajedničku monetu

Politički analitičar iz Vašingtona Stiven Mejer smatra da je rukovodstvo Republike Srpske otišlo mnogo dalje od rukovodstva Srbije u nastojanjima da zauzme ravnopravne osnove u relacijama sa Vašingtonom, Briselom, Moskvom i drugim evropskim centrima i predlaže uvođenje zajedničke monete za Srpsku i Srbiju.

Republika Srpska 30.09.2012 | 14:04 Politički analitičar iz Vašingtona Stiven Mejer smatra da je rukovodstvo Republike Srpske otišlo mnogo dalje od rukovodstva Srbije u nastojanjima da zauzme ravnopravne osnove u relacijama sa Vašingtonom, Briselom, Moskvom i drugim evropskim centrima i predlaže uvođenje zajedničke monete za Srpsku i Srbiju. Mejer ističe da je Beograd često paralizovan unutrašnjim borbama između političkih partija i sklon da se previše lako pokori Briselu i Vašingtonu, a ne dobije ništa za uzvrat. „Najsvježiji primjer jesu zahtjevi članova njemačkog Bundestaga koji su bili u posjeti Beogradu. NJemačka delegacija je podnijela svoje zahtjeve, a da nova vlada u Beogradu skoro uopšte nije odgovorila, osim strahom“, rekao je Mejer u intervjuu Srni. Mejer je pozdravio inicijativu za jačanje saradnje Srba u regionu i dijaspori, posebno između Republike Srpske i Srbije, koju je aktuelizovao predsjednik Srpske Milorad Dodik, i posebno naglasio ekonomska i finansijska pitanja – veću trgovinu, više zajedničkih kompanija, veća zajednička istraživanja i veću saradnju sa drugim državama i stranim kompanijama. „Na finansijskom planu, bilo bi korisno i za Republiku Srpsku i Srbiju da imaju zajedničku monetu . To bi bilo prilično u saglasnosti sa Aneksom 4. Dejtonskog sporazuma“, smatra Mejer. Iako je rukovodstvo Republike Srpske mnogo bolje u suočavanju za Zapadom, i ono je, smatra Mejer, često mnogo opreznije nego što treba da bude. "Republika Srpska postaje suviše zarobljena događajima u Federaciji BiH koji oduzimaju i vrijeme i energiju. To je posebno štetno za Republiku Srpsku, jer Federacija BiH kolabira, a Republika Srpska nastavlja da vjeruje da se ne može maknuti dalje od Dejtona“, smatra Mejer. Drugo područje, istakao je Mejer, jeste usaglašavanje zakona i pravnih institucija između Srpske i Srbije, posebno u prekograničnim ekonomskim stvarima i krivičnom zakonu, a, eventualno, moglo bi biti mudro i da „dijele“ dijelove novog zajedničkog ustava. „Srbija i Republika Srpska bi zadržale svoje postojeće ustave, ali bi mogle da napišu novi dokument za područja u kojima postoje zajedničke institucije i interesi“, rekao je Mejer, bivši profesor vašingtonskog Univerziteta za nacionalnu odbranu. Bilo bi dobro, napominje on, da dijaspora, posebno u Americi, bude ohrabrena da investira više nego što sada investira u Republiku Srpsku i Srbiju. „To može da se uradi prvenstveno kroz carinske podsticaje koji bi bili od koristi za investicije iz dijaspore. Dijasporu takođe treba angažovati da aktivno ohrabruje glavne nesrpske korporacije, posebno korporacija u Americi i Evropi, da direktno investiraju“, istakao je Mejer. On naglašava da je možda najbolji način da se integrišu obrazovni sistem Srba sa obje strane Drine da se usvoje programi razmjene nastavnika, da se koordinišu školski programi, izjednače plate nastavnika, koordiniše upotreba udžbenika i drugih obrazovnih materijala i uspostave slični zahtjevi koji se tiču testova i maturiranja. U harmonizaciji kulturnih sistema, možda bi, istakao je on, bilo najbolje koordinisati velike programe u umjetnosti, literaturi, poeziji, pozorištu, itd. Mejer smatra da bi bilo korisno da se stvore zajedničke umjetničke družine, kao što su simfonijski orkestar, opera, zajednička kulturno umjetnička društva, itd, a imperativ je, smatra on, uspostaviti zajedničku komisiju za kulturu i zajedničku umjetničku akademiju.