БиХ на 105. мјесту по слободи медија
Босна и Херцеговина се налази на 105. мјесту по слободи медија, што значи да је дјелимично медијски слободна, оцијењено је у данас објављеном извјештају америчке невладине организације "Фридом хаус" за
2013, у којем се истиче да су слободе медија у свијету пале на најнижи ниво од 1996.
Србија се налази на 74. мјесту, а међу бившим југословенским републикама, испред Србије је на тој листи само Словенија, док су иза ње Црна Гора, Хрватска, Косово - које је рангирано одвојено од Србије,
Босна и Херцеговина и Македонија.
У врху ранг листе по слободи медија су Шведска, Норвешка, Холандија и Финска, у стопу их прате Белгија, Швајцарска и Луксембург, док је на самом дну Сјеверна Кореја, иза Туркменистана, Узбекистана и Еритреје.
Опадање слободе медија у свијету дјелимично је резултат значајног назадовања у неколико држава Блиског истока, укључујући Египат, Либију и Јордан, као и запаженог пада у Турској, Украјини и многим земљама на истоку Африке, али и погоршаног и релативно отвореног медијског окружења у САД, објашњава се у извјештају.
Уз констатацију да тек свака седма особа живи у земљи са "слободном" штампом, "Фридом хаус" наводи да су, упркос позитивном развоју догађаја на том плану у извјесном броју земаља, прије свега у супсахарској Африци, у свим другим регионима забиљежене доминантне тенденције назадовања.
То значи, наводи се у извјештају, да само 14 одсто свјетског становништва живи у земљама у којима је извјештавање о политичким догађајима адекватно, безбједност новинара загарантована, мијешање
државе у медијска питања минимално, а штампа није подвргнута било каквим непримјереним правним или економским притисцима.
Критеријуми на основу којих ова организација рангира земље по степену слободе медија са поенима од нула (најслободније) до 100 (најмање слободне) су правно, политичко и економско окружење.
У најновијем издању годишњег извјештаја, који "Фридом хаус" објављује од 1980, закључује се да је прошлогодишњи пад слободе медија у свијету узрокован покушајима влада, нарочито у ауторитарним
државама или поларизованим политичким окружењима, да контролишу садржину вијести, као и ограничењима за стране извјештаче или за објављивање вијести и коришћење друштвених мрежа.
Поред тога, слобода штампе у неким земљама угрожена је утицајем приватних власника, прије свега оних који имају блиске везе с владама или владајућим партијама, а који мијењају уредничке ставове или
отпуштају особље након што објаве независне вијести.
Ови фактори су били кључни за већину забиљежених падова слободног новинарства у прошлој години, као и за прелазак са дјелимично слободног на неслободан статус у Либији, Јужном Судану, Турској, Украјини и
Замбији.
Значајно опадање је регистровано у Црној Гори, Централноафричкој Републици, Египту, Грчкој, Јордану, Кенији, Мозамбику, Танзанији и Уганди, наводи се у документу.
Црна Гора је на ранг листи по слободи медија нешто пала, јер је прошле године имала 36, а ове 39 бодова, што је резултат непријатељске званичне реторике у погледу штампе и некажњивости за нападе на новинаре, констатује "Фридом хаус".
Поред тога, утицајне ауторитарне силе као што су Кина и Русија наставиле су да строго контролишу основне штампане и елетронске медије, покушавајући истовремено да контролишу и независније ставове изражене
било у сфери блогова или страних новинских извора.
Чак ни отворенија медијска окружења нису имуна на притиске на слободу штампе, наводи америчка невладина организација, уз закључак да је прошле године забиљежен највећи пад слободе медија у протеклој деценији у САД, усљед покушаја владе да контролише информисање о питањима националне безбједности.
Коментари / 0
Оставите коментар