Породице убијених војника ЈНА траже правду

Предсједник Координације српских удружења породица несталих са подручја бивше Југославије Драган Пјевач изјавио је Срни да породице убијених војника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву траже правду од институција Србије и БиХ и инсистирају да ово питање буде приоритет за обје стране.

Босна и Херцеговина 01.05.2014 | 09:51

Пјевач је рекао да успостављање добросусједских односа и унапређење економских односа, на чему инсистирају званични Београд и Сарајево, не смије узети примат над рјешавањем питања несталих.

"Породице убијених војника не губе наду и желе правду. Нема ту безнађа. Природно је да неки питање економије и живота стављају испред овог, али ако желимо успоставити безконфликтно друштво морамо ријешити ове ствари и казнити одговорне", поручио је Пјевач.

Он је нагласио да непризнавање и слављење злочина у Добровољачкој улици неће допринијети суочавању са прошлошћу, нити миру у БиХ. "То је један од главних узрока тензија у БиХ, јер је слављење оваквог злочина за породице и све људе који добронамјерно размишљају повод за огорчење", рекао је Пјевач.

Он је додао да је у јавности у Федерацији БиХ створено убјеђење да су жртве рата на простору БиХ и бивше Југославије Бошњаци, Хрвати, Албанци и сви остали, док српске жртве уопште не постоје.

"Сви морамо међусобно признати шта смо једни другим учинили и то је једини пут ка миру", оцијенио је Пјевач.

Он је указао да у Сарајеву не постоји амбијент за признање бошњачких злочина над Србима и да је несумњиво да за то нема снаге.

"Треба створити амбијент у јавности да се то прихвати. Не чуди што тужилаштво не процесуира одговорне, уколико се зна да и вјерски званичници у БиХ сматрају да је `Добровољачка` јуначко дјело. Не може се тако напријед. Морамо видјети шта је то јуначко дјело, а шта је злочин", закључио је Пјевач.

У Источном Сарајеву и Сарајеву у суботу, 3. маја, биће обиљежене 22 године од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици 1992. године.

Припадници паравојних јединица "зелене беретке", "патриотске лиге", јединица МУП-а и Територијалне одбране БиХ напале су почетком марта 1992. године команду 2. Војне области, Дом ЈНА и колону возила ЈНА, која је мирно напуштала град, а у овим нападима убијена су 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, 207 заробљено и мучено улогорима у Сарајеву.

Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се мирно повлачила из Сарајева, према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ.

Иако је за безбједност војника гарантовао тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА није безбједно изашла из Сарајева, већ је прекинута и нападнута.