Сјечом шума покривају трошкове

Лоше управљање шумама у ФБиХ довело је до тога да интензитет планске сјече не јењава, док се пошумљавање знатно смањује, што ће, по оцјени стручњака, оставити трајне негативне посљедице по шумски фонд.

Република Српска 07.04.2014 | 10:01 Лоше управљање шумама у ФБиХ довело је до тога да интензитет планске сјече не јењава, док се пошумљавање знатно смањује, што ће, по оцјени стручњака, оставити трајне негативне посљедице по шумски фонд. Упозорили су на ово федерални ревизори у извјештају ревизије учинка "Недовољна обнова шуме као посљедица неефикасног система управљања", којом су обухваћене 2010, 2011. и 2012. година. Ревизори су истакли да су кантонална шумско-привредна друштва (ШПД), која управљају овим важним ресурсом, више усмјерена на кориштење шуме да би покрила високе трошкове пословања настале и због превеликог броја запослених и неповољне кадровске структуре. Ипак, на нивоу ФБиХ, која је власник 82 одсто шума и шумског земљишта у овом ентитету, нису предлагане мјере за рационализацију пословања шумарских предузећа. "Постоје сазнања да се у кантонима кроз запошљавање у ШПД рјешавају социјална питања. У посматране три године дошло је до повећања учешћа инвалида рада у укупном броју запослених производних радника. Такође, упркос великом броју стално запослених, постоји пракса ангажовања екстерне радне снаге, што додатно оптерећује трошкове пословања. Већина шумарских подузећа има велики број административних радника, који нису ангажовани за радове у шумама. У већини предузећа учинак по запосленом је за око 50 одсто нижи у односу на реално могући", неки су од налаза Канцеларије за ревизију институција у ФбиХ. Велики проблем је и што на нивоу ФБиХ не постоји пропис који регулише област шумарства, тиме ни обавезе колико се мора уложити у шумскоузгојне мјере. "Одређена шумарска предузећа била су више усмјерена на остваривање профита, те су мање средстава враћала у шуму кроз улагање у обнову", навели су ревизори. У извјештају се наводи да нема података о укупном улагању у шумскоузгојне мјере, иако је дато 1,5 милион КМ из кредита Свјетске банке. Ипак, за пет кантона је утврђено да су планирали уложити 17,9 милиона КМ из прихода, а уложили су 12,6 милиона. Санкција за нереализацију планираних мјера није било. Улагања из буџета ФБиХ и већине кантона на основу прикупљених накнада за шуме такође није било. Упозорено је да су планови сјече готово у потпуности реализовани. Са друге стране, пошумљавање је од 2010. до 2012. године било скоро сто одсто мање него од 2002. до 2006. године. Оправдање шумско-привредних друштава, како наводе ревизори, је да је пошумљавање једна од најскупљих мјера узгоја шума. Јерко Иванковић Лијановић, министар пољопривреде, водопривреде и шумарства ФБиХ, је за овакво стање окривио недостатак политичке воље за доношење законског оквира, без којег, додао је, Министарство не може да дјелује. Не очекује да ће се стање са шумама у ФБиХ промијенити барем до избора.