73 године од бомбардовања Београда

Комеморативним скуповима и полагањем венаца, одаје се пошта невино страдалим грађанима и припадницима оружаних снага Краљевине Југославије који су се прије 73 године супротставили нападу фашистичке Немачке.

Република Српска 06.04.2014 | 11:42 Комеморативним скуповима и полагањем венаца, одаје се пошта невино страдалим грађанима и припадницима оружаних снага Краљевине Југославије који су се прије 73 године супротставили нападу фашистичке Немачке.Полагањем вијенаца на спомен обиљежје у Алеји жртава бомбардовања 1941. на Новом гробљу представници Привременог органа Београда, удружења грађана одали су почаст страдалима у нацистичком бомбардовању Београда 1941. Предсједник Привременог органа Београда Синиша Мали подсјетио је на велики број страдалих и штету коју је престоница Србије претрпјела у бомбардовању. Истакао је да је обавеза очување сјећања на жртве и изразио наду да се то више неће поновити у историји Београда. "Не само што је порушен велики број зграда, када смо изгубили Народну библиотеку са више од 300.000 књига, већ је и велики број Београђана изгубио живот. Тада је Београд имао око 370.000 становника, од којих је, према званичним подацима, погинуло 2.274 Београђана, док незванични говоре да их је било око 4.000", подсетио је Мали. Поводом Дана сјећања на жртве њемачког бомбардовања Београда, и секретар Привремене управе града Горан Весић и представници Удружења цивилних инвалида рата и Удружења Београђана положили су јутрос око осам часова вијенце код фонтане "Врело живота", преноси Бета. Горан Весић је том приликом најавио изградњу јединственог споменика у част свим Београђанима који су страдали у нацистичком и савезничком бомбардовању 1941. и 1944. године. Према његовим ријечима, данас се обиљежава страдање више хиљада Београђана који су погинули само зато што су се усудили да се супротставе нацистима и покажу став на тадашња дешавања у свијету. "Бомбардовање 6. априла 1941. и 1944. увек треба да нас подсјећа на невине жртве које су погинуле у граду који је био проглашен отвореним и који се није бранио, а који је кажњен само зато што се нисмо уклапали у њихову подјелу свјета", рекао је Весић. Централна комеморативна свечаност биће одржана код споменика страдалим пилотима у Априлском рату који се налази на Земунском кеју. Војне снаге Трећег рајха напале су Краљевину Југославију на данашњи дан 1941. године. Њемачки авиони су најприје бомбардовали престоницу Београд, а потом и Краљево, Ниш и друге градове. Напад који је почео без објаве рата означио је почетак Другог свјетског рата у Краљевини Југославији. Прве бомбе пале су на Београд у 6.30, док је већина становника још спавала. Њемачки бомбардери су истог дана, у четири наврата, разорним и запаљивим бомбама засули град, а око 16 часова из правца Румуније долетјело је тридесетак злогласних бомбардера, "штука", из којих се пуцало по колонама избеглица, док су панично напуштале разорени град. Авиони су полијетали са аеродрома из Беча, Граца и Арада. Тадашња престоница Југославије поново је нападнута 11. и 12. априла. Напади су трајали и ноћу, а на град је изручено 440 тона смртоносног товара. Тачан број жртава никада није прецизно утврђен. На списку погинулих у Београду, који је тада имао 370.000 становника, води се 2.274 грађанина, док неке процјене говоре о близу 4.000 страдалих. Град је претрпио непроцјењиву материјалну штету. Потпуно је разорено 714 зграда, теже оштећено 1.888 зграда, а дјелимично оштећено 6.829, међу њима и зграда Старог двора, чија је купола срушена. Потпуно је уништено здање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом вијенцу, подигнуто 1832. године. Била је то једина национална библиотека која је намјерно нападнута и уништена током Другог светског рата. У пожару после бомбардовања нестао је цио фонд са 350.000 књига, укључујући и средњовековне списе непроцјењиве вриједности. До напада на Краљевину Југославију дошло је после војног преврата и демонстрација 27. марта против Тројног пакта, који је два дана раније склопила тадашња влада Цветковић-Мачек.