Сахрањен митрополит Јован

У Загребу је сахрањен митрополит загребачко-љубљански Јован Павловић, а заупокојена литургија и опјело служени су у храму Преображења Господњег на загребачком Тргу Петра Прерадовића.

Република Српска 05.04.2014 | 23:05 У Загребу је сахрањен митрополит загребачко-љубљански Јован Павловић, а заупокојена литургија и опјело служени су у храму Преображења Господњег на загребачком Тргу Петра Прерадовића. Почаст преминулом митрополиту одао је Његова светост патријарх српски Иринеј, који је допутовао у Загреб са неколико владика Српске православне цркве. Саучешће Митрополији загребачко-љубљанској и вјерницима изразили су највиши хрватски званичници, међу којима хрватски предсједник Иво Јосиповић и премијер Зоран Милановић, који су оцијенили да је митрополит Јован био велики човјек који је много допринио екуменизму и разумијевању између хрватског и српског народа. Од владике Јована, чије је тијело било изложено у највећем православном храму у Загребу, јуче се опростило више хиљада вјерника, преносе медији. Свети архијерејски синод СПЦ-а је на јучерашњој сједници одредио да Његово преосвештенство епископ далматински Фотије буде привремени администратор Митрополије загребачко-љубљанске, а ко ће наслиједити владику Јована на трону Митрополије највјероватније ће одлучити Свети архијерејски сабор СПЦ-а, који ће у мају одржати редовно прољећно засједање. Митрополит загребачко-љубљански и цијеле Италије Јован Павловић преминуо је 3. априла у Клиничко-болничком центру "Сестара милосрдница" у Загребу, гдје је 29. марта оперисан од можданог удара. Митрополит Јован рођен је 22. октобра 1936. године у славонском селу Мединци код Подравске Слатине. На Богословском факултету Српске православне цркве у Београду дипломирао је 1963. године, послије чега одлази на постдипломске студије у Њемачку, гдје је на Евангелистичкој академији у Шлезвигу и Теолошком факултету у Килу проучавао евангелистичку теологију, а на Лудвиг-Максимилијан универзитету у Минхену студирао је римокатоличку теологију и византологију код професора Бека. Боравио је и у Белгији у бенедиктинском манастиру Шефтон, а у Њемачкој у бенедиктинском манастиру Мариа Лах код Кобленца и у Нидералтаиху код Минхена, гдје се богослужења обављају према византијском и западном латинском обреду. По завршетку постдипломских студија враћа се у отаџбину. Био је суплент Богословије у Призрену, као и Богословије у манастиру Крки, гдје је замонашен, а рукоположен је у чин јерођакона у Босанском Грахову. Свети Синод именовао га је за члана Комисије за преузимање сакралних црквених предмета који су за вријеме Другог свјетског рата однесени и од тада се налазили у Повијесном музеју и другим културним установама у Загребу. За епископа Српске православне цркве изабран је одлуком Светог архијерејског сабора 21. маја 1977. године, а за митрополита загребачког именован је 1982. године. Одлуком Светог Архијерејског Сабора од 20. маја 1992. године изабран је за предсједника Епископског савјета Српске православне цркве у Хрватској, па је у том својству потписао Уговор са предсједником Владе Ивицом Рачаном о односима Српске православне цркве и Владе Хрватске. Митрополит је посебну пажњу поклањао манастиру Лепавини у Лици и манастирском братству са архимандритом Гаврилом на челу, као титуларни епископ лепавински и викарни епископ патријарха српског Германа, а од 1982. године као митрополит загребачки.