Медијски рат иза украјинске кризе

Западни и руски медији различито извештавају о кризи у Украјини.

Република Српска 05.04.2014 | 15:16 Западни и руски медији различито извештавају о кризи у Украјини. Понекад је и онима који присуствују догађајима тешко да открију шта је истина. Ко је жртва а ко злочинац? За руске и америчке извештаче, чини се, сувишно питање. Одоговор знају. За једне су догађаји на Мајдану револуција. Оправдани гнев народа, талас демократије. За друге, државни удар иза кога стоје наоружане банде, обележене злокобним термином - фашисти. "Ја сам био на лицу места и нисам могао да видим ко на кога пуца. Пет минута касније Си-Ен-Ен је имао извештај да је полицијски снајпер пуцао на демонстранте, а Раша тудеј да су демонстранти пуцали на полицију и да су у пуцњави погинули бројни људи", каже извештач РТС-а Бојан Бркић. "Кад крене сукоб, посебно кад се догоди оружани сукоб, врло често, тела која се баве информисањем, врло брзо постану тела за дезинформисање, где се у провођењу својих интереса нико више не бави истином", каже професор ФПН-а Драган Симић. Истину грађани траже у новинама, на интернету, телевизији, али, посебно у ратним условима, верују у оно што им сервирају медији, често у служби политике, а не истине. "Руси вероватно имају утисак да заиста постоји велика претња од украјинских неонациста и фашиста који су сремни да их убију. А ако сте просечни гладалац у Америци могли бисте да поверујете да ће Русија окупирати Украјину колико сутра са 40.000 војника. Те слике нису реалност, али људи су склони да поверују ономе што прочитају и виде на телевизији", објашњава холандски извештач Давид Јан Годфроа. Телевизијски извештај Си-Ен-Ен-а из Ирака 1991. године означио је нову еру у ратном извештавању. Публика је гледала рат уживо, али је ипак чула тумачење репортера. Са појавом интернета, чинило се да ће истину бити немогуће сакрити и да неће бити могуће злоупотребити је. Интернет, најмоћније медијско оружје у 21. веку показао се као идеалан полигон за сервирање пропаганде, полуистина и неистина. А грађани су често већ унапред припремљени да верују само у оно што потврђује њихов преко медија формиран став. "Постоје дефинисани ставови о неком проблему и врло их је тешко променити у неком душтву. Постоји широка слика произведена и од страна политичара и медија на западу да је Русија не само лош момак него поражена мала земља са бахатим вођом", каже Зоран Ћирјаковић са Факултета за медије и комуникације. А каква је стварна штета по просечног грађанина који прати само званичну истину? Стручњаци кажу да то води могућој подршци политичкој опцији која ће можда у том тренутку стратешки донети лош резултат на дуги рок. "Сетите се деведесетих и како су грађани били манипулисани у вези са оним што се код нас догађа и како је у једном тренутку тако филовано призвођено јавно мњнење онда тражило да се уради против наше земље ово или оно. Нажалост ту је простор за манипулацију огроман", каже Драган Симић.