"Јубилеј" злочина против мира и човјечности

Агресија НАТО-а на СР Југославију 1999.

Република Српска 23.03.2014 | 13:00 Агресија НАТО-а на СР Југославију 1999. године ући ће у модерну историју као опасна прекретница, а годишњица отпочињања НАТО бомбардовања јесте "јубилеј" злочина против мира и човјечности - оцјењује бивши шеф дипломатије СР Југославије Владислав Јовановић. Јовановић у интервјуу Срни наглашава да је тај злочин означио прекретницу у понашању великих сила у односу на проблем изазван том агресијом и створио ново осјећање несигурности. "Од тада присуствујемо устоличавању права силе, и то од одређених западних земаља НАТО-а, Америке и ЕУ, које пренебегавају систем међународних односа заснован на праву и суверенитету и самовољно повлаче потезе према другим земљама кад год то њихови интереси захтевају или оправдавају", каже Јовановић. Он оцјењује да је поступање Русије у случају Крима такође посљедица тог преседана који, како напомиње, нису створили само НАТО и САД него и стални Међународни суд правде под њиховим утицајем, када је прогласио да је проглашење независности Косова - нешкодљиво за међународно право. Јовановић подсјећа да је Београд, још у вријеме припрема за проглашавање независности Косова, указивао да "не може бити јединственог случаја у мору других очекивања од мањинских група и народа у сложеним државним заједницама, јер је то ван логике". "Међутим, Америка и НАТО су сматрали да је сила најбоља и сада морају да жању оно што су сејали, а питање је где ће се то зауставити", наводи Јовановић. Бујање сецесионистичких тежњи у западној Европи, како указује Јовановић, врло брзо може да пређе и на врло сложене земље каква су Турска или Сирија и Ирак. Послије краја "хладног рата", када су сви народи и земље жељели да пођу за Америком као добрим примјером, она је "почела да даје лоше примере и практично се вратила на понашање Италије и Немачке у објашњавању неких својих наступа према другим земљама" - оцјењује Јовановић. "Сада, након 15 година, имамо и политичку агресију која је извршена тиме што је Косово физички одвојено од Србије и напречац претворено у назови-независну државу" - наводи некадашњи министар иностраних послова СР Југославије. Он истиче да је видљив "налет" очекивања и жеља других мањинских народа у разним земљама да, такође, остваре право на самоопредељење и то почиње да буја, прије свега у западној Европи, која је мислила да је то ријешила заувијек. Јовановић напомиње да Србија као матична земља има право вета на чланство Косова у УН. "Све док она држи до свога права вета, до своје тапије, ништа од те грађевине коју су направили са Косовом неће бити" - појашњава он. Према његовој оцјени, заоштравање односа Запада према Русији због кризе око Крима великим дијелом је у функцији одржања НАТО-а, као што је то било и бомбардовање Републике Српске 1995. и СР Југославије 1999. године. Јовановић појашњава да је, послије нестанка Варшавског пакта, НАТО изгубио непријатеља и морао је хитно да га потражи. Прво је услиједила југословенска криза, па акције у БиХ и СР Југославији, а онда Ирак и Авганистан, а индиректно и Либија. "Међутим, то су све мали залогаји, који тешко могу да убеде њихове пореске обвезнике да треба да дају новац за наоружање и НАТО, па је онда потребан неки јачи, застрашујући пример – на пример Русија која се диже на ноге и која се, наводно, претећи поставља према суседима" - наводи Јовановић Он оцјењује да ће заоштравање према Русији бити у тој функцији све док та потреба буде трајала. "Неће се улазити у озбиљније окршаје, али је довољно да поново настане тај ембрион хладног рата - то је ватрица на којој се добро пече `прасе` НАТО-а", закључује Јовановић за Срну.